Земан нови председник Чешке Републике

Праг – Према прелиминарним резултатима, које је објавио чешки статистички завод, два сата после затварања бирачких места и пребројавања 99 одсто гласова, бивши чешки премијер Милош Земан (68) водио је са 54,9 одсто освојених гласова, док је његовог ривала испред либералног центра Карела Шварценберга (75) подржало 45,1 одсто бирача.

Победа кандидата грађанске левице ни једног тренутка није довођена у питање, с обзиром да је Земан у току пребројавања, од почетка до краја, имао предност између десет и петнаест одсто гласова. Штавише, бирачи су изјаловили и наде Шварценбергових присталица да би резултати из престонице, Прага могли да преокрену резултат. Шварценберг је био убедљиви победник у главном граду приликом гласања у првом кругу, освојивши четрдесет одсто гласова. Овога пута је освојио исто толико  - премало да би стао барем уз раме изборном победнику Земану.

***

„Надам се да мој неважећи глас неће одлучити о победнику изборне трке“, рекао је Карел Шварценберг, пошто му је саопштено да је убацио неважећи гласачки листић у урну. Министар спољних послова Чешке републике и кандидат за првог председника Републике кога директно бира народ, Шварценберг није смогао стрпљења да се информише о правилима гласања - листић је убацио без коверта у гласачку кутију...

Коментатори су после пребројавања гласова закључили да један глас заиста није одлучио о победнику, већ округло десет одсто бирачке воље, али да је на такав исход извесно утицала бахатост и ароганција Шварценберга, кандидата племићког порекла и страних корена.

Равнајући се према пркосној пракси понашања које је испољавао током целог живота,  Шварценберг је и за време кампање истицао аустроугарско и швајцарско-немачко порекло, упуштао се у расправе о улози предака који су били легати црно-жуте хабзбуршке монархије у Чешкој. Штавише, упркос важећој, законској забрани ношења титула, 75-годишњи племић је истицао своје пуно име: У Карл Јоханес Непомук Јозеф Норберт Фридрих Антонијус Вратислав Мена, принц од и при Шварценбергу, гроф од Сулца (Швајцарска), покнежени гроф у Клегауу и војвода при Крумау (Баварска).

Уз то, негативном имиџу је кумовала и чињеница да је Шварценберг од дечачког доба, до рушења Берлинског зида, живео у Бечу, и да је власник двојног држављанства, швајцарског и чешког.

Одлазећи председник Вацлав Клаус је о двојици кандидата рекао: „Желим само једно – да следећи председник постане човек којег је изнедрио овај (чешки) народ.“

Мултимилионер Шварценберг – вредност имовине му се процењује на око три стотине милиона евра – направио је, по мишљењу аналитичара, одлучујућу грешку тако што се заложио за реституцију имовине потомцима фашистичких колаборатера, протераних по свршетку Другог светског рата. Уз то није пропустио ни једну прилику а да не нагласи приврженост неолибералној политици која је довела до наглог сиромашења просечног Чеха.

Са друге стране, победник Милош Земан је за случај у међувремену остварене победе обећао да ће се заложити за повратак социјалној политици државе. Народ му је поверовао, између осталог и зато што је као бивши парламентарни лидер грађанске левице, премијер Чешке од 1998. до 2002. године, окренуо леђа својој странци када је она већински одлучила да следи неолиберални курс који диктира Немачка.

Земан је рекао да ће његов спољнополитички приоритет – ако буде изабран за шефа државе – бити преиспитивање односа са Косовом: „Нећу допустити да Чешка пошаље амбасадора у Приштину“.

Милош Казимировић