Zeman novi predsednik Češke Republike

Prag – Prema preliminarnim rezultatima, koje je objavio češki statistički zavod, dva sata posle zatvaranja biračkih mesta i prebrojavanja 99 odsto glasova, bivši češki premijer Miloš Zeman (68) vodio je sa 54,9 odsto osvojenih glasova, dok je njegovog rivala ispred liberalnog centra Karela Švarcenberga (75) podržalo 45,1 odsto birača.

Pobeda kandidata građanske levice ni jednog trenutka nije dovođena u pitanje, s obzirom da je Zeman u toku prebrojavanja, od početka do kraja, imao prednost između deset i petnaest odsto glasova. Štaviše, birači su izjalovili i nade Švarcenbergovih pristalica da bi rezultati iz prestonice, Praga mogli da preokrenu rezultat. Švarcenberg je bio ubedljivi pobednik u glavnom gradu prilikom glasanja u prvom krugu, osvojivši četrdeset odsto glasova. Ovoga puta je osvojio isto toliko  - premalo da bi stao barem uz rame izbornom pobedniku Zemanu.

***

„Nadam se da moj nevažeći glas neće odlučiti o pobedniku izborne trke“, rekao je Karel Švarcenberg, pošto mu je saopšteno da je ubacio nevažeći glasački listić u urnu. Ministar spoljnih poslova Češke republike i kandidat za prvog predsednika Republike koga direktno bira narod, Švarcenberg nije smogao strpljenja da se informiše o pravilima glasanja - listić je ubacio bez koverta u glasačku kutiju...

Komentatori su posle prebrojavanja glasova zaključili da jedan glas zaista nije odlučio o pobedniku, već okruglo deset odsto biračke volje, ali da je na takav ishod izvesno uticala bahatost i arogancija Švarcenberga, kandidata plemićkog porekla i stranih korena.

Ravnajući se prema prkosnoj praksi ponašanja koje je ispoljavao tokom celog života,  Švarcenberg je i za vreme kampanje isticao austrougarsko i švajcarsko-nemačko poreklo, upuštao se u rasprave o ulozi predaka koji su bili legati crno-žute habzburške monarhije u Češkoj. Štaviše, uprkos važećoj, zakonskoj zabrani nošenja titula, 75-godišnji plemić je isticao svoje puno ime: U Karl Johanes Nepomuk Jozef Norbert Fridrih Antonijus Vratislav Mena, princ od i pri Švarcenbergu, grof od Sulca (Švajcarska), pokneženi grof u Klegauu i vojvoda pri Krumau (Bavarska).

Uz to, negativnom imidžu je kumovala i činjenica da je Švarcenberg od dečačkog doba, do rušenja Berlinskog zida, živeo u Beču, i da je vlasnik dvojnog državljanstva, švajcarskog i češkog.

Odlazeći predsednik Vaclav Klaus je o dvojici kandidata rekao: „Želim samo jedno – da sledeći predsednik postane čovek kojeg je iznedrio ovaj (češki) narod.“

Multimilioner Švarcenberg – vrednost imovine mu se procenjuje na oko tri stotine miliona evra – napravio je, po mišljenju analitičara, odlučujuću grešku tako što se založio za restituciju imovine potomcima fašističkih kolaboratera, proteranih po svršetku Drugog svetskog rata. Uz to nije propustio ni jednu priliku a da ne naglasi privrženost neoliberalnoj politici koja je dovela do naglog siromašenja prosečnog Čeha.

Sa druge strane, pobednik Miloš Zeman je za slučaj u međuvremenu ostvarene pobede obećao da će se založiti za povratak socijalnoj politici države. Narod mu je poverovao, između ostalog i zato što je kao bivši parlamentarni lider građanske levice, premijer Češke od 1998. do 2002. godine, okrenuo leđa svojoj stranci kada je ona većinski odlučila da sledi neoliberalni kurs koji diktira Nemačka.

Zeman je rekao da će njegov spoljnopolitički prioritet – ako bude izabran za šefa države – biti preispitivanje odnosa sa Kosovom: „Neću dopustiti da Češka pošalje ambasadora u Prištinu“.

Miloš Kazimirović