Дуг пут до маслинове гране

Србија, Београд и Музеј Југословенске кинотеке били су ових дана добри домаћини манифестације „Дани алжирског филма”, својеврсне ретроспективе најангажованијих дела кинематографије ове пријатељске земље, која се први пут организује у нас.

На самом почетку – рестаурирана копија ремек-дела италијанског редитеља Ђила Понтекорва, филм „Битка за Алжир” из 1966. године, који је својевремено освојио и„Златног лава” и канску награду и номинацију за Оскара, али и био дуги низ година забрањиван за приказивање у Француској, јер филм глорификује храбру борбу Алжираца за своју независност.

Отварајући „Дане алжирског филма” у присуству председника Скупштине Србије Небојше Стефановића, државног секретара у Министарству културе и информисања Мирослава Тасића, муфтије београдског Мухамеда Јусуфспахић и представника дипломатског кора, амбасадор ове земље у Србији Абделкадер Месдоуа подсетио је на 50 година дипломатске сарадње између Југославије, Србије и Алжира, одајући и почаст сниматељу Стевану Лабудовићу. Њега је председник СФРЈ Јосип Броз Тито послао 1959. године да борави са алжирским партизанима током њихове борбе и снима документарне филмске материјале. Према речима амбасадора, још тада је започето „ткање веза између Југославије, Србије и Алжира”. На свечаности је обелодањено да је потписан програм културне сарадње између Србије и Алжира, најављено да ће министарка културе Алжира Калида Туми ускоро бити домаћин српске делагације која ће стићи у Алжир поводом реализације пројекта који је потписан између Архива Југославије и Националног архива Алжира.

Београдска публика је имала прилику да, осим Понтекорвовог филма, види још пет остварења снимљених од 60-их година 20. века до данашњих дана, а већина њих је награђивана на најугледнијим међународним фестивалима. „Маскарада” Лиеса Салема (2008) био је национални кандидат за Оскара, „Ветар из Ореса” Мохамеда Лакдара Хамине (1967) освојио је Канску „палму” за најбољи дебитантски филм, а „Изван закона” Рашида Бушареба освојио је Кан пре три године.

Са своја два филма, београдској публици лично се представио алжирски писац, редитељ и продуцент Ахмед Рашеди, један од редитеља-ветерана ове занимљиве кинематографије. Рашедијев филм „Опијум и штап” из 1969. године, узбудљива је прича о борби против репресије француске војске, испричана из визуре доктора Башира Лазрака, увученог у рат, који се после унутрашњег буђења националне свести прикључује партизанима.

Други Рашедијев филм „Бен Булаид” новијег је датума (2009) и у њему аутор даје омаж хероју алжирске борбе за независност Мостафи Бен Булаиду. хероју алжирске борбе за независност. Редитељ подсећа да је овај дискретан човек, први војно политички шеф у области Ореса, био харизматични вођа, човек од поверења својих сабораца пре него политички лидер. Филм покушава да доследно следи редослед историјских догађаја и чињенице из рата за независност,поткрепљујући их сведочанствима сабораца и пријатеља овог јунака. За овај филм Рашеди је вишеструко награђиван, између осталог и „Златном маслином” за најбољи историјски филм на фестивалу у Гази.