За боље српско-руске везе

Ове године навршава се 10 година часописа "Славистика" и 130 година постојања Катедре за руски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Јубилеј ће, између осталог, бити обележен симпозијумом са међународним учешћем који ће се одржати у Руском дому, у мају ове године, на тему "Руска дијаспора и српско-руске културне везе".

Председник Славистичког друштва Србије и уредник "Славистике" Богољуб Станковић у разговору за наш лист напомиње да међусловенске везе треба на прави начин гајити и развијати. Ако неко мисли да је могуће неговати европске, без словенских веза, онда тај нема поштене намере, каже Станковић.

– У нашој средини нема много слуха за словенска питања, а такав је однос и према руском језику. У школама је постојала својеврсна хајка против руског jeзика. Са званичних места 2001. и 2002. године су говорили да руски језик и није неки страни језик, оспоравајући му статус страног језика. У последње две године тај однос се мења и иде у добром правцу, напомиње Станковић.

Да би се дала могућност да се и руски студира у задовољавајућој мери, последњих година на Катедру за руски језик и књижевност уписују се и они који га раније нису учили, а дешава се да баш ти студенти буду водећи, јер све зависи од талента и мотивације, прича наш саговорник.

Часопис "Славистика" покренут је 1996. године, у време када су други часописи и публикације те врсте излазили са закашњењем или паузирали па обнављали рад.

– То је било време опште блокаде и те 1996. када смо планирали традиционални славистички скуп констатовали смо да нема довољно пријављених. Учесници нису били мотивисани јер се њихови радови, за које су уложили одређени труд, нису објављивали. То је била прилика да свету покажемо да желимо да сачувамо осећај достојанства без обзира што су прилике тешке, говори Станковић.

Часопис, који  већ 10 година објављује Славистичко друштво Србије, је иницирао и пројекат "Српска славистичка баштина" чија је идеја да доведе до добро изучене и научно уобличене историје српске славистике која, према Станковићевом уверењу, за сада није довољно развијена дисциплина.

Једна од рубрика коју је покренуло уредништво листа је и "Српски у иностранству". Поред положаја славистике у свету, она обрађује теоријска, методичка и лингвистичка питања са становишта учења српског језика као страног, а бави се и књижевним питањима, превођењем и књижевним везама.

Покретању рубрике приступило се са пуно оптимизма и очекивања да ће привући знатан број сарадника, пре свега страних слависта који се у својим земљама баве српским језиком, књижевношћу и културом. Нажалост, очекивања се током протеклих осам година од покретања рубрике нису остварила. Од нашег саговорника сазнајемо да је одзива било тек толико да се рубрика не угаси, чиме је уредништво било приморано да у више наврата апелује и позива на сарадњу потенцијалне ауторе.

– Проблем српског у иностранству узрокован је и "поделом" српскохрватског језика. Настала је жестока и често нелојална конкуренција језика, а реч је о српском, хрватском и бошњачком. На катедрама на Западу предаје се обједињено босански, хрватски и српски јер је објективно врло компликовано предавати три језика, три књижевности и три културе.

Као добар и свима познат пример Станковић наводи ситуацију у Хагу, где преводилац са босанског подручја преводи и суђења нашим људима, и додаје да је компликовано и организационо и финансијски обезбедити више преводилаца за, објективно, један језик.

Услов да би се језик одржао у иностранству као део свакодневне наставе јесу лекторати. "Наши лектори држе вежбе и за бошњачки и за хрватски. У иностранству се тим језицима приступа као некадашњем српскохрватском, али се уочавају територијална и стилистичка диференцирања", каже на крају разговора Богољуб Станковић и додаје: