Србија разговара: Оцењивање школа

Спољашње вредновање, односно оцењивање, школа поново је изазвало сукоб између синдиката и просветних власти. Унија синдиката просветних радника (УСПРС) запретила је бојкотом оцењивача, док у Министарству просвете кажу да бојкота нема и да су наставници и родитељи веома заинтересовани и једва чекају повратни извештај.

Шта је спорно у чињеници да се школе оцењују први пут у образовном систему Србије, питали смо педагога Гордану Цветковић, начелницу Школске управе Београд, и професорку српског језика и књижевности Јасну Јанковић, која је руководилац ресора образовања у УСПРС-у.

Јанковић: Унија јесте за проверу, али не на овакав начин. Још 2008. представили смо министру програм за стабилни образовни систем, који обухвата и реформу надзорничких служби јер смо схватили да наставник ради 20 година, а да му нико није ушао на час, што је недопустиво. Држава мора да има увид у наш рад, ми смо државни службеници. Идеја је да на час не одлази надзорник, већ саветник, колега од струке, можда и сам одржи час младом колеги. По садашњем закону, евалуатор мора да има најмање осам година рада у струци и положен испит, али не мора да зна предмет чији час посећује и то је спорно. Навешћу вам примере из праксе – социолог оде на час професора физичког, професор музичког на час психологије, лекар оде на час професора економије...

Цветковић: Служба која обавља надзор у Министарству је реформисана 2003. и ми смо просветни саветници, а не надзорници. Да бисмо радили спољашње вредновање, ми смо прошли врло квалитетну обуку и имамо међународне сертификате. Тачно је да више не постоји обавеза да професор математике иде на час математике, за то постоје различити разлози, а најважнији јесте да ми не проверавамо какав је неко математичар, него какав је наставник, а за то смо сви обучени. Ми имамо врло прецизне инструменте којима меримо методичко-дидактичка решења – каква је активност ученика – никад не проверавамо знање из предмета. Ретко се дешава, када радимо појединачне надзоре, да имамо такав проблем да морамо да укључимо професора физичког ако је физичко у питању. Међутим, ако дође до тога, ми хитно шаљемо одговарајућег стручњака, уколико га нема у Београду, налазимо колегу из Крагујевца.

Јанковић: Квалитетан и стручан надзор нашем систему апсолутно треба, ми нисмо против тога и сваки добронамерни савет прави професор никада неће одбити, али то нажалост није увек случај.

Цветковић: Оно што ми апсолутно умемо јесте да дамо квалитетну повратну информацију. Када се заврши час, та повратна информација се даје наставнику. Њему говоримо који су стандарди на часу остварени, а на којима треба још да поради.

Политика: Дакле, наставницима не дајете оцену него информацију?

Јанковић: Наставници добијају оцену.

Цветковић: Не. Повратну информацију добија наставник, а оцену добија школа.

Јанковић: Да, али како онда школа добије, на пример, тројку? Морате да имате неке оцене да бисте добили крајњу.

Цветковић: Када завршимо праћење наставе, ми имамо 30 попуњених упитника и онда гледамо појединачно стандарде – оцену наставник не добија. Ми, дакле, кажемо шта није испуњено, а на школи је да у року до осам недеља направи план унапређивања. Верујте да и школе и родитељи једва чекају наш извештај. Дешава се да крену већ сутрадан да поправљају оно што није ваљало.

Јанковић: Што се тиче самог часа, врло често се дешава да евалуатори буду присутни само 20 минута или да за један школски час обиђу два часа, што је такође спорно, јер је то веома кратак период да би се проценио нечији рад.

Цветковић: Тако је по правилнику, мада у Београду то нисмо до сада практиковали, сваком часу смо присуствовали од почетка до краја.

Јанковић: Наше информације кажу да то није био случај у Сомбору, Панчеву, Зрењанину, Горњем Милановцу...

Цветковић: Најважнији део наше обуке био је да ви и ја видимо исто, да оно што је за мене стандард буде и за вас. Али то је свакако систем који се гради. Врло брзо ћемо сести да разговарамо и тада ћемо видети шта све треба да се унапреди, уједначи, саслушаћемо и све сугестије.

Политика: И да ли су те школе добиле лоше оцене?

Јанковић: Немамо ту статистику. Чула сам да су две школе у Србији добиле четворке, што је највиша оцена, и да је једна основна школа у Панчеву добила јединицу. Највећи број школа, 90 одсто, добило је тројке. А мене занима ово: ако преко 90 одсто школа добије тројку, који је смисао тог оцењивања? Првобитно се говорило да ће се школе рангирати. Међутим, то се више не помиње, већ се прича о томе у каквом је стању наш образовни систем. То је оно што нам се не допада. Друга ствар која нас мучи јесте да немају све школе исте материјалне услове. У Србији данас имате школу с паметном таблом, а имате школу која једва да има и обичну зелену таблу. Желела бих да скренем пажњу и на претерану администрацију. Ми се у Унији бојимо да ће ово бити један у низу пројеката оптерећења наставника администрацијом. Плашим се да у једном тренутку нећемо стићи да погледамо дете у очи, него ћемо стално да гледамо у неке папире како бисмо их попунили.

Цветковић: Најмање ће бити важно коју је оцену добила школа. Важно је да она има информацију о испуњености сваког стандарда на којима треба да ради. Нема рангирања, јер не можемо да поредимо сеоску школу и ону из центра града. Ми нећемо дати школи јединицу или двојку ако нешто нема, али ћемо јој дати ниску оцену ако и оно што има не користи. На пример, имате учионицу с рачунарима, а она се користи само када је час информатике. Гледамо и у области руковођења шта директор са својим тимом ради да би ствари побољшао. Оцењујемо да ли је довољно ангажован и да ли сарађује с локалним самоуправама. Извештај је јавна ствар. Ми ћемо у јединствену базу података да уносимо оцене за стандарде и цео извештај ће бити доступан.

Политика: Стиче се утисак да наставници онда нису упознати с процедуром?

Јанковић: Професори су веома упознати, али је ствар у приступу евалуатора и колико су они сами по себи стручни. Не сумњам у њихову обуку, али ако неком „просветном вуку” после 25 година стажа неко, ко нема довољно искуства, замера методолошки приступ онда то може да изазове револт. Унија се залаже за квалитетни саветодавни надзор. Надзор који ће дати позитиван резултат, а не да створи још већи проблем између оних који долазе у школу и оних који у њој остају.

Цветковић: Ми смо подложни критици, радимо један одговоран посао. Кад уђемо у школу осетимо тензију, никоме није пријатно, али већ после другог часа осећамо другачију атмосферу. Сви смо прошли обуку, имамо и међународне сертификате, а осим тога, ми смо једина служба у министарству која полаже испит пре него што почне да ради и има у обавези стално усавршавање.

Политика: Унија је сада за бојкот оцењивања, да ли то значи да нећете примати оне који долазе да вреднују школе?

Јанковић: Верујем да ће у сваком граду људи моћи сами да процене ситуацију. Немамо ништа против надзора, добронамерних саветника који долазе да процене ситуацију у школи. Мислим да то није ситуација у целој Србији. Наши извори тврде да ту долазе они који немају довољно припремљености, знања, нити добрих намера да би то радили.

Цветковић: Ми смо ово радили уз помоћ страних стручњака, а процес израде је финансирала Краљевина Холандија и ми смо поносни што смо у међувремену постали чланови Удружења европских инспектора образовања. Завод за вредновање ће да направи годишњи извештај и онда ћете тачно моћи да видите шта су проблеми. На основу тога ћете моћи да делујете кроз семинаре, законе, обуке. Нама је дат рок од пет година да обиђемо све школе. Могуће је да поново проверимо и оне које су добиле лошу оцену, а ускоро почињемо и оцењивање предшколских установа– они имају другачије стандарде.

Политика: Која је онда ваша порука просветним радницима и школама – да ли да отворе или затворе врата када наиђу оцењивачи?

Јанковић: Сваки просветни радник је довољно зрео, а чим ради с децом мора да буде и довољно одговоран да сам схвати шта треба да уради. Оно за шта се ми залажимо јесте да се глас људи који раде у настави чује, да се све оно што они говоре прихвати. Да се притисак на самог наставника оваквим пројектима мало амортизује тиме што неће у центру пажње бити администрација, већ конкретна постигнућа самог професора. Ако надзор буде добронамеран, квалитетан и стручан немамо разлога да своја врата затворимо било коме. Ми желимо да наше школство буде боље, а оно сада није добро.

Цветковић: И наша жеља је да промовишемо добар, стручан, квалитетан процес. Ми јесмо добронамерни, циљ нам је да унапредимо квалитет школе. Тежимо да промовишемо добру школу, наставнике и наставу. Нас две имамо, у суштини, исте поруке.