Прва лапароскопска операција рака дебелог црева у Ургентном центру

Сваке године у Србији рак дебелог црева се региструје код 3.500 људи, док око 2.300 грађана умре од последица ове болести. Многи од њих помоћ траже и у Ургентном центру Клиничког центра Србије, установи где је недавно урађена прва лапароскопска операција рака дебелог црева. Она се обавља тако што се специјалним инструментима кроз рупице улази у стомак и уклањају се болесни делови дебелог црева. Интервенција је обављена код жене која је имала тумор десног дела дебелог црева и успешно се опоравила. Стручњаци ове установе објашњавају да ће се трудити да за шест месеци ове операције постану рутинске у овој кући.

Како би прогноза болести била добра, важно је да се оболели на време јаве лекарима, чим примете промене у начину пражњења црева, појаву крви у столици, губљење на тежини, болове у стомаку...

Како објашњава др Миомир Гвозденовић, хирург и шеф Пријемне хируршке амбуланте Ургентног центра КЦС-а, лапароскопска операција дебелог црева није нова метода у свету, јер се примењује од деведесетих година прошлог века. У Америци се, у зависности од болнице, промене на дебелом цреву у 40 до 70 одсто случајева оперишу на овај начин.

– Када се појаве симптоми, ради се тест на скривено крварење, па се иде на колоноскопију како би се уз помоћ одређених апарата утврдило где је тачно проблем лоциран и да ли промене доброћудне или малигне. До сада су операције се радиле класичним отварањем стомака и скидањем дела дебелог црева који је оболео. Што је мањи тумор, то су бољи резултати интервенције. Преживљавање је 70 до 80 одсто у наредних пет до десет година. Класичном интервенцијом се прави велики рез, ради доброг приступа оболелом месту. Лапароскопска хирургија се у Србији углавном примењивала код операција жучне кесе, а пре десетак година прве такве интервенције примењене су у Градској болници и КБЦ „Др Драгиша Мишовић” – истакао је др Гвозденовић.

Наш саговорник наглашава да су, захваљујући новој управи болнице, успели да добију уређаје за обављање ових интервенција, које су много сложеније и захтевније од класичних операција или лапароскопских захвата на жучној кеси, али и да оду на додатне едукације у Хрватску и Мађарску.

– Искуство хирурга који раде лапароскопске интервенције на жучној кеси није довољно да раде такве интервенције на дебелом цреву. Стручњаци у Америци су радили неке анализе о томе како сви хирурзи да раде лапароскопију. Закључак је да треба да прође доста месеци едукације за специјалисте хирургије да би могли да се баве оваквим захватима а да не долази до великих компликација код пацијената. Ове операције су далеко теже за хирурге од класичних, али и дуже трају, од 150 до 270 минута. Не могу сви да буду подвргнути овој интервенцији. Ако је тумор велики, онда је став да се ради класични захват – истакао је др Гвозденовић.

Лапароскопске интервенције дебелог црева су комфорније за пацијенте, опоравак је краћи за два до три дана, нема крварења, оперативног реза, нема постоперативних болова, а исхрана почиње раније него код класичне операције. Наш саговорник објашњава да је најчешћи тумор код мушкараца управо рак дебелог црева, а код жена је на трећем месту, а да узрок таквој лошој статистици лежи у брзом начину живота, али и нездравој исхрани.

– Треба водити здрав живот и обавезно ићи на скрининге који имају за циљ рано откривање болести, јер се тако смањује смртност. Сматра се да би сви мушкарци старији од 55 година требало да иду на колоноскопију једном у пет година – закључио је др Миомир Гвозденовић.