Срамота већа од муке

Крагујевац – "Имате ли једну кантицу џема, то моја бака највише воли", било је све што ме је питао један чикица кад је дошао код нас у Црвени крст – присећа се секретар Невенка Богдановић, покушавајући да одреди шта је то најупечатљивије на слици крагујевачке социјале.

Међутим, како каже за "Политику", потребу да им се помогне имају и незапослена лица и деца, па тако крагујевачки Црвени крст сваког дана за 260 породица припреми 600 бесплатних оброка и обезбеди 3.000 ужина за школарце чији родитељи немају пара. Ту су, наводи она, и избеглице, и самохрани родитељи...

Пре извесног времена, вели невенка Богдановић, у Црвени крст је дошао и један лекар, тражећи посао. Тај случај, међутим, није усамљен, пошто је, према најновијим подацима овдашњег одељења Националне службе за запошљавање, у Крагујевцу без посла чак и једна особа са звањем доктора наука.

У Крагујевцу је без посла, тренутно, 25.526 људи, али би тај број ускоро могао бити и већи. Наиме, у "Заставиним" фирмама је још око 8.000 радника вишак, па би армија незапослених могла убрзо да порасте и до 33.000 људи, што је готово половина радно способног становништва!

Хиљаде позива старих

У Крагујевцу је нешто више од хиљаду људи који примају сталну материјалну помоћ, у просеку око 6.000 динара месечно, али би, како за наш лист каже координатор за ту област у Центру за социјални рад Милорад Лакетић, тај број био и већи кад се људи не би стидели да се пријаве.

– Највише корисника сталне материјалне помоћи је међу неквалификованим радницима и онима са средњом стручном спремом, а међу њима има старих лица и много Рома. Поред тога, сваког месеца примимо и око 300 захтева за једнократну новчану помоћ, али мислим да је ситуација и тежа него што говори статистика. Једноставно, има много оних које је срамота да се пријаве – каже Лакетић.

Истог мишљења је и секретар Црвеног крста:

– Нама се обраћају људи у крајњој нужди, али много је оних којима је помоћ потребна, а стиде се пријављивања. То је оно што је невидљиво, а колико је то невидљиво велико, можда понајбоље говори податак да смо прошле године примили више од 8.000 телефонских позива старих особа – наводи Невенка Богдановић.

Према њеним речима, времена су се променила, па наводи да због целодневних радних обавеза "деца, која имају своју децу, врло често нису у ситуацији да брину о родитељима". Са њом се слаже и Лакетић из центра за социјални рад, који, међутим, наводи да је све више оних који су свесни да посао "не пада са неба".

Тајкуни и порез

баш та констатација, да "посао не пада са неба", овде у Крагујевцу је огроман проблем. Изузимајући тешкоће деведесетих, због којих цела Србија и данас трпи последице, Крагујевац је специфичан по томе што су запослени били концентрисани у великим системима, пре свега у "Застави". како су, на челу са поменутом фирмом, сви руинирани, многи радници који су проглашени технолошким вишком, није имао алтернативу.

Међутим, можда баш због тога Крагујевац предњачи међу другим градовима у земљи по броју новоотворених филијала банака, а колико их тренутно има, тешко је рећи, пошто ни представници нових не знају који су по реду. "Ми смо, отприлике, тридесета филијала", одговорили су нам заступници најновије банке. Психолози и социолози то тумаче насушном потребом осиромашених грађана, којима једино кредити могу да помогну.

Враћање кредита је кућна тема, о томе се у кафани не говори. Та уточишта су резервисана за неке "ведрије теме", попут "како платити рачун за струју" или "како намирити потребе једног студента". Од исконске потребе за поверавањем, највише користи, међутим, имају власници кафана, због чега, ваљда, ни једна није затворена у последње време. Ипак, и гости имају једну "привилегију", а омиљена је такмичење у духовитом коментарисању благодети живота овдашњих тајкуна, чији џипови нечујно клизе градским улицама.