Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Комисија расветљава убиства новинара

Комисија расветљава убиства новинара
Прва седница комисије за расветљавање убистава новинара (Фото Влада Србије)

Први састанак Комисије за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама вођеним поводом убистава новинара, коју је Влада Србије формирала прошле недеље, одржан је јуче у Београду. Ово тело требало би да анализира рад полиције, тужилаштва и других државних органа на расветљавању убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић, а јуче је донета одлука да се влади предложи проширење мандата на истрагу у вези са погибијом радника РТС током НАТО бомбардовања 1999. године.Седници је присуствовао први потпредседник владе Александар Вучић, који је тражио да влада оснује ову комисију, прихватајући иницијативу председника Одбора директора РДП Б 92 Верана Матића.

Славко Ћурувија, власник „Дневног телеграфа” и „Европљанина”, убијен је 11. априла 1999. године у Светогорској улици у Београду, током НАТО бомбардовања, у хаустору зграде у којој је живео. Двојица нападача сачекала су га по повратку из шетње и убили са више хитаца из ватреног оружја. Био је противник режима Слободана Милошевића, због чега се одмах сумњало на политичку позадину злочина. После демократских промена 5. октобра 2000. године у јавности се појавио досије „Ћуран”, документација тадашњег Ресора државне безбедности о праћењу Ћурувије. На основу тога реконструисани су последњи сати његовог живота, којим улицама се шетао, с ким се сретао и који су га агенти пратили. Оперативцима РДБ неколико минута пре убиства наређено је да се повуку. Ћурувија је убијен чим је зашао у хаустор, примећено је возило РДБ у близини непосредно пре ликвидације, чак се спекулисало са именима из подземља којима је приписивано да су атентатори, а објављен је и цртеж могућег извршиоца. Током минулих година више пута је најављивано расветљавање овог злочина, али је све на томе и остало.

Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из Јагодине, убијен је 11. јуна 2001. године у улазу зграде у којој је живео, по повратку из локалне продавнице, и то тако што је ударен механичким оруђем, попут шипке, у потиљак. Пантић је писао о аферама у Јагодини, па се претпоставља да је то био мотив овог злочина. Међутим, за разлику од случаја Ћурувије, овде нема конкретних трагова осим што је објављен фоторобот могућег убице, а што није помогло у његовом откривању. Полиција је повремено саопштавала колико је стотина информативних разговора обављено током рада на овом случају, али продор на случају није направљен. Нити постоји конкретна сумња нити колико је познато постоји сведочење о бекству извршиоца или форензички траг који би могао довести до њега.

Радислава Дада Вујасиновић, новинарка „Дуге”, пронађена је мртва у стану на Новом Београду, 8. априла 1994. године. Годинама је званична верзија гласила да је у питању самоубиство и то ловачком пушком. Породица у то није веровала, обављана су нова вештачења и једно од њих указало је да је, ипак, у питању убиство, што је тужилаштво прихватило 2009. године, петнаест година после смрти новинарке. Од тада никаквог помака нема, па је пред комисијом Владе Србије тежак задатак да тужилаштво и полицију усмере како да расветле случај стар скоро две деценије.          

Веран Матић, председник комисије, истакао је јуче да ће настојати да рад комисије буде независан у односу на органе власти. Расветљавањем ових случајева службе безбедности би скинуле са себе терет нечињења или неуспеха у свом послу, а друштво би добило на јачању институција правне државе и враћања поверења у институције система.

–Сви подаци ће бити прикупљени на једно место да бисмо могли да утврдимо где је дошло до пропуста и све ће то бити доступно јавности –рекао је Матић.

Комисија ће за наредну седницу припремити пословник о раду, у којем ће се одредити начин рада и функционисања комисије. „На седници комисије донете су одлуке о обједињавању документације свих служби и организација, које су на било који начин биле укључене у досадашње истраге о овим случајевима, на једно место како би били доступни свим члановима комисије. Овај тим ће настојати да у свој рад укључи најширу заинтересовану јавност која може да помогне својим сведочењима или документацијом којом располаже, као и указивањем на евидентиране пропусте досадашњих истрага”, саопштено је из кабинета првог потпредседника владе Александра Вучића.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.