Са Србијом за нови трофеј

Од извештача „Журнала”

Мелбурн – Ако се до протеклог викенда о Новаку Ђоковићу могло говорити као о првом тенисеру планете, водећем на светској листи, харизматичном шоумену који противнике засењује и на терену и ван њега, сада је већ друга прича. Новак Ђоковић више није само највећи тениски мајстор данашњице, он је шампион по коме ће се памтити цео период историје ове игре, по његовом имену ће се звати време у коме је доминирао, о његовим величанственим успесима ће се писати књиге, снимати филмови, препричавати спортске бајке.

Јер ако смо се дивили Едбергу и Бекеру због шест највећих победа, шта је онда Ђоковић који је то исто постигао са 25 година, практично тек на половини каријере. Ако смо у звезде дизали једног Мекинроа или Виландера са седам или Агасија, Лендла или Конорса са по осам највећих трофеја, шта онда рећи о Новаку који већ ове године може да их стигне или престигне уз само мало спортске среће. Знање већ има.

Осим што је тријумфовао, Ђоковић је на „Род Лејвери” арени доказао и да се сада полако прави јаз између њега и преостале тројице великана. Јер финале против Ендија Мареја је било неизвесно само у прва два сета, после је наш играч доминирао.

Роџер Федерер је поклекао у полуфиналу против Британца, показавши опет да време ради против њега и да осим повремених блескова, као летос у Вимблдону, не може у континуитету више да парира млађим асовима. Рафаел Надал тек треба да докаже да је спреман за ниво на коме је некада био. Наредне недеље се враћа на терен после седмомесечног одсуства и сигурно ће му много времена и турнира бити потребно да играчки ухвати прикључак са најбољима.

Када су у питању остали тенисери из светског врха, ништа се није променило. И даље су водећем квартету за петама исти тенисери, Ферер, Цонга, Бердих и Дел Потро, али даље од повремених претњи не успевају да стигну. Јаз је велики, а младих снага још нема. Зато се са прилично великом дозом сигурности може рећи да је пред Ђоковићем период суверене владавине у коме ће имати шансу да знатно повећа салдо највећих трофеја.

Какав је осећај после освајања шесте грен слем титуле?

Не знам колико ће још да траје моја успешна каријера, али оно што знам је да сам презадовољан, пресрећан и да вреднујем сваки тренутак овог успеха и свих ових година што сам постигао, као благослов божји што имам прилику да будем грен слем шампион. Зато на овај трофеј гледам са великим задовољством – истакао је Ђоковић који се буквално са „Род Лејвер” арене одмах пребацио на мелбурншки аеродром да би што пре стигао у Шарлроа да брани боје Србије у Дејвис купу.

Да ли већ размишљате о освајању „Грен слема”, четири највеће титуле у истој години?

Постоји увек та могућност за играча који освоји први грен слем у години. Имао сам прилике да се суочим са том врстом очекивања. Не размишљам тренутно још о томе мада бих волео и надам се да ћу имати ту шансу. Никада нисам освојио Ролан Гарос, то је следећи грен слем. Надал, ако буде спреман, ако се врати на терен, он ће увек бити фаворит за ту титулу, али ако останем здрав и у континуитету будем успешан, имам велике шансе да далеко догурам у Паризу.

Јанко Типсаревић је због повреде отказао играње у Дејвис купу против Белгије овог викенда. Можемо ли да победимо?

Штета, јер Јанко увек пружа максимум за своју земљу. Ту нема дилеме, он је играо под многим околностима и условима који су били против његовог здравља у прошлости. Има највише мечева у Дејвис купу од било ког активног играча из наше земље. Тако да са те стране имам много поштовања за њега као и сви остали. Подржавам његову одлуку јер знам да је све у својој моћи пробао да буде спреман за тај меч. Нажалост, неће бити тако, али мислим да су нам шансе и даље веома добре. Виктор Троицки се увелико спрема за шљаку и за тај меч. Ја путујем одмах да бих што пре стигао у Европу.

Можете ли већ у петак да играте?

Бићу тамо у среду најкасније. Имаћу та два-три дана за припрему и постоји могућност и да играм и да не играм, зависи од моје спремности у том тренутку и прилагођавања на нове услове. Али имам жељу да играм већ првог дана.

Пет брејк лопти нисте искористили у првом сету, а онда га је Мареј освојио. Колико је то био тежак моменат у финалу?

Сигурно је било фрустрирајуће за мене, у оваквим мечевима сваку прилику морате да искористите. У супротном, противник добије шансу. Изгубио сам први сет и он је преузео иницијативу и темпо игре. На срећу, успео сам то да пребродим и у трећем и четвртом сету сам играо фантастично.

Опет сте обрадовали нацију, али је и овде много људи навијало за вас. Колико вам то значи?

Мени је увек битна та подршка. Видео сам много људи ван стадиона. Дочекали су ме и скандирали моје име двадесетак минута, заиста прелеп осећај. Увек желим да представљам своју земљу. Надам се да сам донео радост Србији.

Где ћете прославити велику победу?

У авиону. Једва чекам да се придружим репрезентацији, нисам имао толико често прилику да играм за Србију у последње две године. Али ове године је план да идемо до титуле па ћу са њима да прославим овај тријумф.

Ово вам је четврти трофеј у Мелбурну. У чему је разлика у односу на остале највеће турнире?

Услови ми из неког разлога много одговарају на овом грен-слему, радујем се јер је то чињеница која ми иде у корист. И ти услови и подршка коју добијам овде. Волим овај турнир, волим да играм овде, почетак је године, улазим свеж ментално и физички, немам притисак ни умор, јер немам турнире пре овог. Све су то разлози зашто пружам тако добре игре у Аустралији.

Кад упоредите овај тријумф са претходним на „Род Лејвер” арени?

Свака титула је посебна, али ова ја невероватна. Има тај историјски аспекат, да будем поменут у историји, у истој причи са толико тениских легенди, заиста је невероватно. Покушаћу да уживам колико могу.

Ниједан брејк нисте изгубили у финалу?

То је помогло, то је била олакшавајућа околност да својим сервисима изнудим грешке од Мареја који је један од три најбоља ретернера на свету. Много боље сам сервирао него у нашим претходним мечевима.

Опет су водећи играчи стигли у завршницу, имају ли остали шансе да се изборе за пехаре?

Логично је да најбољи тенисери буду у борби за титулу, али ја никада не потцењујем остале, поготово оне у првих 10-15. Само неколико поена ме је делило од пораза против Вавринке у осмини финала. То довољно говори о изједначености и квалитету осталих играча, а Вавринка је 17. на свету. Зато је могуће да се неко од њих пробије, да победи неког од најбољих на грен-слемовима. Цонга, Дел Потро, Ферер, Бердих, сви су они то већ успевали.

-------------------------------------------------------

Грен слем титуле

Федерер – 17

Сампрас – 14

Емерсон – 12

Лејвер, Борг и Надал – 11

Тилден – 10

Роузвол, Пери, Конорс, Лендл и Агаси – 8

Њукомб, Мекинро, Виландер, Коше, Ларнед, Лакост, Реншо и Сирс – 7

Едберг, Бекер, Баџ, Крофорд, Вајлдинг, Доерти и Ђоковић – 6