Још 11 милиона Американаца

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка би у догледно време могла да постане богатија за нових 11 милиона држављана, судећи према изненадном консензусу републиканаца и демократа у Конгресу, где се осмочлана неформална група виђених сенатора после вишемесечних преговора усагласила о главним принципа реформе имиграционих закона.

Поменутих 11 милиона данас су „илегалци”, имигранти „без папира”, махом хиспаници, што значи да су овде приспели из Мексика и других латиноамеричких земаља, у потрази за послом и бољим животом. Према принципима новог договора, који би у процедуру озакоњивања могао да уђе већ у марту, њима би био понуђен „тежак али праведан” пут до легализације статуса, обезбеђивања „зеленог картона” (дозволе сталног боравка) и на крају држављанства.

Питање илегалне имиграције већ дуго један од најделикатнијих унутрашњих проблема Америка, преко кога се ломе различити интереси и идеолошка уверења њене две партије. Са једне стране, САД је нација коју су створили имигранти, док је, са друге, последњих деценија промењен етнички састав земље. Прошле године се први пут родило више беба мањинских група него беле већине...

Реформа имиграционог корпуса закона је једно од првобитних изборних обећања Барака Обаме, али је покушај да се то спроведе у Конгресу миниран 2011, после велике свађе између републиканаца и демократа.

Републиканци су међутим овога пута спремнији за компромис, пре свега због важне политичке чињенице да су Обаминој победи на минулим председничким изборима у значајној мери допринели гласови етничких мањина. То је у недељу, гостујући на једној ТВ мрежи, најбоље описао сенатор Џон Мекејн, Обамин ривал из 2008. и члан групе која је припремила поменути предлог за реформу: „Ми драматично губимо гласове хиспаника за које сматрамо да треба да буду наши.”

„Трговина” коју подразумева заједнички предлог принципа реформе подразумева да се, у замену за „легализацију илегалаца” појачају контроле граница (нарочито оне са Мексиком), како повећањем броја граничара, тако и коришћењем најновијих технологија, па чак и „дронова”, беспилотних летелица за осматрање. Такође се предвиђа и попуњавање рупе у постојећем систему контроле оних који овде долазе са регуларном визом, али остају и кад им она истекне. Сада се евидентирају само они који Америку напуштају авионом или преко поморских лука (уз помоћ картончића који се при уласку убацује у пасош, а при изласку узима), док за оне који одлазе копном тога нема.

Главна промена је и што ће сва питања имиграције бити регулисана једним свеобухватним законом, уместо са неколико мањих. Он ће садржавати како лакше одобравање боравишних виза за оне који овде заврше неке информатичке студије, а поготово за оне који стекну докторат (такви ће најбрже постајати амерички држављани), тако и за физичке раднике без којих се, нарочито у неким „пољопривредним” федералним државама, такође не може.

Као политички значајна сматра се чињеница да је у раду двопартијске групе сенатора (њих осморо) учествовао и Марко Рубио, млади (41) сенатор са Флориде, иначе кубанског порекла, који је растућа звезда републиканаца и могући претендент за председничку номинацију 2016. Рубио има и подршку „Чајанке”, ултрарадикалног покрета америчких конзервативаца, а његов ауторитет би могао да буде пресудан у убеђивању партијских колега које су још на старим позицијама непопустљивости према „илегалцима”.

Флорида је иначе, заједно са Калифорнијом, Аризоном и Тексасом, једна од „капија” за пристизање илегалних имиграната из Латинске Америке.

Обама ће свој став о најновијем пробоју изнети већ данас, у говору који ће одржати у Лас Вегасу. По свему судећи, реформа имиграционих закона биће један од његових главних захвата у првој години управо започетог другог мандата.