Još 11 miliona Amerikanaca

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Amerika bi u dogledno vreme mogla da postane bogatija za novih 11 miliona državljana, sudeći prema iznenadnom konsenzusu republikanaca i demokrata u Kongresu, gde se osmočlana neformalna grupa viđenih senatora posle višemesečnih pregovora usaglasila o glavnim principa reforme imigracionih zakona.

Pomenutih 11 miliona danas su „ilegalci”, imigranti „bez papira”, mahom hispanici, što znači da su ovde prispeli iz Meksika i drugih latinoameričkih zemalja, u potrazi za poslom i boljim životom. Prema principima novog dogovora, koji bi u proceduru ozakonjivanja mogao da uđe već u martu, njima bi bio ponuđen „težak ali pravedan” put do legalizacije statusa, obezbeđivanja „zelenog kartona” (dozvole stalnog boravka) i na kraju državljanstva.

Pitanje ilegalne imigracije već dugo jedan od najdelikatnijih unutrašnjih problema Amerika, preko koga se lome različiti interesi i ideološka uverenja njene dve partije. Sa jedne strane, SAD je nacija koju su stvorili imigranti, dok je, sa druge, poslednjih decenija promenjen etnički sastav zemlje. Prošle godine se prvi put rodilo više beba manjinskih grupa nego bele većine...

Reforma imigracionog korpusa zakona je jedno od prvobitnih izbornih obećanja Baraka Obame, ali je pokušaj da se to sprovede u Kongresu miniran 2011, posle velike svađe između republikanaca i demokrata.

Republikanci su međutim ovoga puta spremniji za kompromis, pre svega zbog važne političke činjenice da su Obaminoj pobedi na minulim predsedničkim izborima u značajnoj meri doprineli glasovi etničkih manjina. To je u nedelju, gostujući na jednoj TV mreži, najbolje opisao senator Džon Mekejn, Obamin rival iz 2008. i član grupe koja je pripremila pomenuti predlog za reformu: „Mi dramatično gubimo glasove hispanika za koje smatramo da treba da budu naši.”

„Trgovina” koju podrazumeva zajednički predlog principa reforme podrazumeva da se, u zamenu za „legalizaciju ilegalaca” pojačaju kontrole granica (naročito one sa Meksikom), kako povećanjem broja graničara, tako i korišćenjem najnovijih tehnologija, pa čak i „dronova”, bespilotnih letelica za osmatranje. Takođe se predviđa i popunjavanje rupe u postojećem sistemu kontrole onih koji ovde dolaze sa regularnom vizom, ali ostaju i kad im ona istekne. Sada se evidentiraju samo oni koji Ameriku napuštaju avionom ili preko pomorskih luka (uz pomoć kartončića koji se pri ulasku ubacuje u pasoš, a pri izlasku uzima), dok za one koji odlaze kopnom toga nema.

Glavna promena je i što će sva pitanja imigracije biti regulisana jednim sveobuhvatnim zakonom, umesto sa nekoliko manjih. On će sadržavati kako lakše odobravanje boravišnih viza za one koji ovde završe neke informatičke studije, a pogotovo za one koji steknu doktorat (takvi će najbrže postajati američki državljani), tako i za fizičke radnike bez kojih se, naročito u nekim „poljoprivrednim” federalnim državama, takođe ne može.

Kao politički značajna smatra se činjenica da je u radu dvopartijske grupe senatora (njih osmoro) učestvovao i Marko Rubio, mladi (41) senator sa Floride, inače kubanskog porekla, koji je rastuća zvezda republikanaca i mogući pretendent za predsedničku nominaciju 2016. Rubio ima i podršku „Čajanke”, ultraradikalnog pokreta američkih konzervativaca, a njegov autoritet bi mogao da bude presudan u ubeđivanju partijskih kolega koje su još na starim pozicijama nepopustljivosti prema „ilegalcima”.

Florida je inače, zajedno sa Kalifornijom, Arizonom i Teksasom, jedna od „kapija” za pristizanje ilegalnih imigranata iz Latinske Amerike.

Obama će svoj stav o najnovijem proboju izneti već danas, u govoru koji će održati u Las Vegasu. Po svemu sudeći, reforma imigracionih zakona biće jedan od njegovih glavnih zahvata u prvoj godini upravo započetog drugog mandata.