Крезов клуб

У току је попис богаташа. Засад се не зна тачно број оних чија имовина,како је прописано, премашује 35 милиона динара. Сазнаће се – наговештавају у Министарству економије и у Пореској управи.

О појму богатства зна се све, али још не и то ко ће бити у  „Клубу богатих”.

У сазвежђу најбогатијих су Американци, Кинези, Руси,Немци... Међу њима су пливачи, пијанисти,пилоти... Коло воде богате распуштенице и наследнице после развода и великог богатства које им по закону припадне.

Богатство није забрањено. О њему се говори откако је света и века, од Христа, Мухамеда и још раније од античког краља Креза па до Ричарда Трећег и до стрипа „Алан Форд”.

Драгуљи и злато за сва времена, виле, базени, јахте, луксузни аутомобили, приватни авиони и хеликоптери, скупе цигаре, шампањац, кавијар и, како би се то старински рекло, свила и самуровина.

Свако има своје мишљење о богатству, о томе како се ствара,чува, троши, губи, да ли доноси срећу или коб.

Има пуно двосмислености када се говори о похлепи или алавости. Одавно је изанђала она прича о томе како син који кришом листа „Плејбој” и кибицује лепојке са „дуплерица”(па пита оца ко то „креше”) а родитељ му поучно вели: „одликаши, одликаши...” иако није извесно колико то зависи од образовања.

Махом су се распршиле илузије о закопаном ћупу с дукатима. Многи мисле да се богатство стиче лоповлуком.

Неко има „златне руке”, а неко се на превару, обогати и стекне моћ. Траје то деценијама, или преконоћ.

Уврежено је мишљење да су богаташи непоштени, мафијашки утицај се не пренебрегава. „Иза сваког великог богатства крије се злочин”, цитирају модерни класици Балзака. (Ваљда ми је као човеку из Лонг Бича, дозвољено да, покаткад, поменем „најчитанији роман двадесетог века” који се зове „Кум”).

„Лото” и друге игре на срећу, од ситних кладионица до коцкарница за крупне рибе, светло су на крају тунела или трачак наде за изгубљене и оне који желе да им се снови остваре помоћу новца. „Још су фрањевци...” (како би рекли сарајевски надреалисти) били познати као „просјачка браћа”.

Тврдичлук, или штедња, утичу на стварање богатства. Андрићева „Госпођица”, уз крпеж и трпеж, „снива сан о свом милиону”. Дешавало се, и то више није сензација, да се открије како просјаци леже на парама.

Неко гради куле и градове, (за своје или туђе паре), а има богатих људи који поклањају своје богатство и тврде да су тиме остварили срећу.

У Србији је раније истакнут број од 20.000 богатуна. У „Крезовом клубу” су они чија имовина вреди најмање 30 милиона долара. Америчка истраживања (портал Wealth-X) показала су да је у БиХ, једној од најсиромашнијих земаља у Европи, новац у рукама 85 мултимилионера. Пре годину дана било их је тридесет одсто мање. За разлику од „богате” Словеније са 70 милионера. Хрватска, пак, земља коју годинама потреса „господарска криза”, са 260 мултимилионера је на високом 23. месту у Европи (ваља бити обазрив са мени неразумљивим  језиком цифара од којих се просечном човеку или, ако хоћете, медиокритету, занебеса). У литератури је то сликовитије. Кад му „догори” Ричард Трећи у Шекспировој драми нуди „краљевство за коња”. Многи бивши одликаши су сада старци и дали би све своје богатство за младост која је неповратна.

„Боље бити пијан него стар”, боље имати новца, него немати. Најбоље би, можда, било – кад би било – да има више богатих, а што мање сиромашних...

Колико је богатих грађана у Србији, утврђивало се последњи пут пре десет година. Сада је граница вредности подигнута за 15 милиона динара.

До средине године требало би да се зна ко је у „Крезовом клубу”. (Само да се неко не поигра речима, па да тај „Клуб богатих” не испадне крезав.)

Новинар и писац