Зелено је зрело

Немачка се налази пред новим привредним чудом. За разлику од оног чувеног, Ерхардовог (у првој послератној западнонемачкој влади  министар привреде, потом канцелар Лудвиг Ерхард), овога пута у "зеленој боји". Најновије анализе откриле су податак мало знан и широј домаћој јавности: већ сада у "еколошкој" индустрији и оној која почива на алтернативним изворима енергије хлеб зарађује више него у традиционалним симболима немачке економске моћи, аутомобилској индустрији или машиноградњи.

"Еколошка" индустрија, са милион запослених – поређења ради, у машиноградњи 900.000, у аутомобилској индустрији 800.000 – постаје снажни мотор најјаче привреде Старог континента и њен нови престижни знак у глобалним релацијама.

Сваки други точак који се окреће на ветар производећи струју направљен је у Немачкој и свака трећа соларна ћелија. Трећина укупне светске енергије чији је извор у води, произвеле су турбине са ознаком "Made in Germany".

За зелени привредни бум Немци би требало да пре свега захвале снажном еколошком покрету и странци Зелених. Она је, бивајући у власти једно време у више покрајина, а у влади Герхарда Шредера први пут и на федералном нивоу, уз много отпора, изоштравала свест о заштити човекове околине и радикалном заокрету ка алтернативним изворима енергије упркос чињеници што она, на старту, није била тако исплатива као оне класичне, "прљаве".

Заштита човекове околине постала је, у међувремену, приоритетно и готово судбинско питање савременог света. Најновији, све драматичнији извештаји експерата, као што су они најновији са печатом УН, пуни су суморних предсказања која се своде на закључак да свет срља у катастрофу ако националне владе и међународна заједнице не предузму хитне и драстичне мере против фаталних ефеката "стаклене баште".

Сама Немачка се, у том контексту, нашла у парадоксалној ситуацији: предњачи у заштити човекове средине и технологијама са знаком сутрашњице и, у исто време, уз Сједињене Америчке Државе, које су ту без премца, у њеном загађивању и тровању.

Тај алармантан податак саопштио је пре неки дан  доскора први човек Уједињених нација за заштиту човекове околине и бивши министар у влади такође бившег канцелара Хелмута Кола, Клаус Тепфер. Он је упозорио да се Немачка по емитовању угљен-диоксида налази високо на светској лествици, јер сваки Немац "произведе" годишње, у просеку, по десет тона угљен-диоксида. Знатно мање од Американаца, али више од Француза (испод седам тона), Кинеза (три тоне) и Индуса (само једну тону).

На последњем енергетском самиту ЕУ управо на инсистирање немачке канцеларке Ангеле Меркел, чија земља до 1. јула председава Унијом, Европљани су се обавезали на осетно смањење емисије штетних гасова. Испоставило се потом да су политичари направили рачун без крчмара: експерти тврде да је у питању користан али врашки скуп подухват, што његову реализацију чини крајње неизвесном.