Zeleno je zrelo

Nemačka se nalazi pred novim privrednim čudom. Za razliku od onog čuvenog, Erhardovog (u prvoj posleratnoj zapadnonemačkoj vladi  ministar privrede, potom kancelar Ludvig Erhard), ovoga puta u "zelenoj boji". Najnovije analize otkrile su podatak malo znan i široj domaćoj javnosti: već sada u "ekološkoj" industriji i onoj koja počiva na alternativnim izvorima energije hleb zarađuje više nego u tradicionalnim simbolima nemačke ekonomske moći, automobilskoj industriji ili mašinogradnji.

"Ekološka" industrija, sa milion zaposlenih – poređenja radi, u mašinogradnji 900.000, u automobilskoj industriji 800.000 – postaje snažni motor najjače privrede Starog kontinenta i njen novi prestižni znak u globalnim relacijama.

Svaki drugi točak koji se okreće na vetar proizvodeći struju napravljen je u Nemačkoj i svaka treća solarna ćelija. Trećina ukupne svetske energije čiji je izvor u vodi, proizvele su turbine sa oznakom "Made in Germany".

Za zeleni privredni bum Nemci bi trebalo da pre svega zahvale snažnom ekološkom pokretu i stranci Zelenih. Ona je, bivajući u vlasti jedno vreme u više pokrajina, a u vladi Gerharda Šredera prvi put i na federalnom nivou, uz mnogo otpora, izoštravala svest o zaštiti čovekove okoline i radikalnom zaokretu ka alternativnim izvorima energije uprkos činjenici što ona, na startu, nije bila tako isplativa kao one klasične, "prljave".

Zaštita čovekove okoline postala je, u međuvremenu, prioritetno i gotovo sudbinsko pitanje savremenog sveta. Najnoviji, sve dramatičniji izveštaji eksperata, kao što su oni najnoviji sa pečatom UN, puni su sumornih predskazanja koja se svode na zaključak da svet srlja u katastrofu ako nacionalne vlade i međunarodna zajednice ne preduzmu hitne i drastične mere protiv fatalnih efekata "staklene bašte".

Sama Nemačka se, u tom kontekstu, našla u paradoksalnoj situaciji: prednjači u zaštiti čovekove sredine i tehnologijama sa znakom sutrašnjice i, u isto vreme, uz Sjedinjene Američke Države, koje su tu bez premca, u njenom zagađivanju i trovanju.

Taj alarmantan podatak saopštio je pre neki dan  doskora prvi čovek Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove okoline i bivši ministar u vladi takođe bivšeg kancelara Helmuta Kola, Klaus Tepfer. On je upozorio da se Nemačka po emitovanju ugljen-dioksida nalazi visoko na svetskoj lestvici, jer svaki Nemac "proizvede" godišnje, u proseku, po deset tona ugljen-dioksida. Znatno manje od Amerikanaca, ali više od Francuza (ispod sedam tona), Kineza (tri tone) i Indusa (samo jednu tonu).

Na poslednjem energetskom samitu EU upravo na insistiranje nemačke kancelarke Angele Merkel, čija zemlja do 1. jula predsedava Unijom, Evropljani su se obavezali na osetno smanjenje emisije štetnih gasova. Ispostavilo se potom da su političari napravili račun bez krčmara: eksperti tvrde da je u pitanju koristan ali vraški skup poduhvat, što njegovu realizaciju čini krajnje neizvesnom.