Услуге у минусу

Упркос огромном дефициту у робној размени, од 6,74 милијарде долара, или 12,8 одсто више него у 2005. години, који је уз стопу незапослености и инфлације најважнији показатељ макроекономске нестабилности, Србија се претходних година није суочавала са већим проблемима у измиривању текућих обавеза. Имала је, на срећу, како је изјавио за наш лист сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови др Мирослав Здравковић, огроман прилив дознака (око 1,5 милијарди долара) и суфицит у трговини услугама.

Ситуација се, упозорава наш саговорник, озбиљније погоршава почетком ове године. Смањени су приливи текућих трансфера и дознака, повећани су дефицити робне размене и камата, а салдо услуга је из суфицита прешао у дефицит.

Да би се зауставила таква неповољна кретања, која прете, како рече др Здравковић, бежањем иностраних инвеститора из Србије, који су претходних шест година у Србију уносили много више пара него што је било потребно за текуће активности, потребна нам је нова влада, али и нова економска политика. У ком смислу?

У трговини услугама са светом Србија је традиционално остваривала суфицит. У не тако давној прошлости тај вишак је покривао више од половине дефицита у робној размени. У скоријој прошлости суфицит у трговини услугама је покривао од петине (1997-1998) до десетог дела робног дефицита (1999-2001). Од тада његов значај полако опада.

Основни разлог за минус у трговини услугама др Здравковић види у веома високој стопи раста увоза услуга у претходних пет година. Српски грађевинци су некада доносили милијарде долара у земљу. На некадашњим градилиштима чувеног "Енергопројекта", како се тада говорило, "Сунце никада није залазило", јер се радило на све четири стране света. Сада су страни неимари стигли на наш терен. И не само да су ту, већ нас пословношћу и ценом "туку".

Не треба бити много промућуран па закључити да смо то "заслужили" нашом пословичном неинвентивношћу, јер не знамо да странцима код наше куће "извучемо" паре. Има и једна олакшавајућа, али ништа мање утешна чињеница – скупе инвестиционе радове, путеве или обнову мостова, финансирају странци, а они углавном послове поверавају својим грађевинским фирмама. Наши су тендером већ у старту елиминисани.

Са страним директним инвестицијама, напомиње др Здравковић, стижу и екипе страних стручњака који управљају њима. Њихов долазак је добродошао, јер од њих има шта да се научи, али њихов рад ваља платити. А сваки такав издатак је ново оптерећење за наш биланс текућих плаћања. За разноврсне пословне, професионалне и техничке услуге у 2006. години Србија је потрошила 488, а приходовала 363 милиона долара. Дефицит је 125 милиона долара. О каквим је релацијама реч, упозорава саговорник, довољно је споменути да је Србија лане од туризма зарадила 398 милиона долара.

И због чега нам је сада што пре потребна нова влада? Да што пре припреми целовиту стратегију спољнотрговинске размене, не само робе, већ и најразноврснијих услуга – од грађевинарства, преко саобраћаја до информатике. Здравковић подсећа да је наша грађевинска оператива некада остваривала огромне приходе од инвестиционих радова у иностранству. Углед бивше Југославије код несврстаних земаља одлично је уновчаван управо кроз грађевинарске радове. Времена су се променила и наши грађевинари све теже до посла долазе не само у иностранству већ и код куће. Један од разлога је и тај што немамо јаку државу, односно владу која би стала из њих. Дотле су стране грађевинарске фирме одлично препознале своју шансу након петооктобарских промена у Србији и ушле на наше тржиште. Дошле су подједнако лако на економском и политичком таласу њихових држава и међународних институција у чијим су редовима управо њихови људи од утицаја, добијајући могућности за зараду какву тешко могу наћи било где у окружењу. Зато се и могло догодити да Србија први пут у дужој економској историји више плаћа стране грађевинаре него што њени неимари постигну у иностранству.