Usluge u minusu

Uprkos ogromnom deficitu u robnoj razmeni, od 6,74 milijarde dolara, ili 12,8 odsto više nego u 2005. godini, koji je uz stopu nezaposlenosti i inflacije najvažniji pokazatelj makroekonomske nestabilnosti, Srbija se prethodnih godina nije suočavala sa većim problemima u izmirivanju tekućih obaveza. Imala je, na sreću, kako je izjavio za naš list saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi dr Miroslav Zdravković, ogroman priliv doznaka (oko 1,5 milijardi dolara) i suficit u trgovini uslugama.

Situacija se, upozorava naš sagovornik, ozbiljnije pogoršava početkom ove godine. Smanjeni su prilivi tekućih transfera i doznaka, povećani su deficiti robne razmene i kamata, a saldo usluga je iz suficita prešao u deficit.

Da bi se zaustavila takva nepovoljna kretanja, koja prete, kako reče dr Zdravković, bežanjem inostranih investitora iz Srbije, koji su prethodnih šest godina u Srbiju unosili mnogo više para nego što je bilo potrebno za tekuće aktivnosti, potrebna nam je nova vlada, ali i nova ekonomska politika. U kom smislu?

U trgovini uslugama sa svetom Srbija je tradicionalno ostvarivala suficit. U ne tako davnoj prošlosti taj višak je pokrivao više od polovine deficita u robnoj razmeni. U skorijoj prošlosti suficit u trgovini uslugama je pokrivao od petine (1997-1998) do desetog dela robnog deficita (1999-2001). Od tada njegov značaj polako opada.

Osnovni razlog za minus u trgovini uslugama dr Zdravković vidi u veoma visokoj stopi rasta uvoza usluga u prethodnih pet godina. Srpski građevinci su nekada donosili milijarde dolara u zemlju. Na nekadašnjim gradilištima čuvenog "Energoprojekta", kako se tada govorilo, "Sunce nikada nije zalazilo", jer se radilo na sve četiri strane sveta. Sada su strani neimari stigli na naš teren. I ne samo da su tu, već nas poslovnošću i cenom "tuku".

Ne treba biti mnogo promućuran pa zaključiti da smo to "zaslužili" našom poslovičnom neinventivnošću, jer ne znamo da strancima kod naše kuće "izvučemo" pare. Ima i jedna olakšavajuća, ali ništa manje utešna činjenica – skupe investicione radove, puteve ili obnovu mostova, finansiraju stranci, a oni uglavnom poslove poveravaju svojim građevinskim firmama. Naši su tenderom već u startu eliminisani.

Sa stranim direktnim investicijama, napominje dr Zdravković, stižu i ekipe stranih stručnjaka koji upravljaju njima. Njihov dolazak je dobrodošao, jer od njih ima šta da se nauči, ali njihov rad valja platiti. A svaki takav izdatak je novo opterećenje za naš bilans tekućih plaćanja. Za raznovrsne poslovne, profesionalne i tehničke usluge u 2006. godini Srbija je potrošila 488, a prihodovala 363 miliona dolara. Deficit je 125 miliona dolara. O kakvim je relacijama reč, upozorava sagovornik, dovoljno je spomenuti da je Srbija lane od turizma zaradila 398 miliona dolara.

I zbog čega nam je sada što pre potrebna nova vlada? Da što pre pripremi celovitu strategiju spoljnotrgovinske razmene, ne samo robe, već i najraznovrsnijih usluga – od građevinarstva, preko saobraćaja do informatike. Zdravković podseća da je naša građevinska operativa nekada ostvarivala ogromne prihode od investicionih radova u inostranstvu. Ugled bivše Jugoslavije kod nesvrstanih zemalja odlično je unovčavan upravo kroz građevinarske radove. Vremena su se promenila i naši građevinari sve teže do posla dolaze ne samo u inostranstvu već i kod kuće. Jedan od razloga je i taj što nemamo jaku državu, odnosno vladu koja bi stala iz njih. Dotle su strane građevinarske firme odlično prepoznale svoju šansu nakon petooktobarskih promena u Srbiji i ušle na naše tržište. Došle su podjednako lako na ekonomskom i političkom talasu njihovih država i međunarodnih institucija u čijim su redovima upravo njihovi ljudi od uticaja, dobijajući mogućnosti za zaradu kakvu teško mogu naći bilo gde u okruženju. Zato se i moglo dogoditi da Srbija prvi put u dužoj ekonomskoj istoriji više plaća strane građevinare nego što njeni neimari postignu u inostranstvu.