Оставку Којена нема ко да прихвати

Оставка Леона Којена који је јуче напустио функцију саветника председника Србије и најавио одлазак и са места координатора преговaрачког тима за Космет могла би да изазове до сада највећу кризу српског преговарачког тима. Наиме, како сазнаје "Политика" из извора блиских влади, премијер Србије Војислав Коштуница нема намеру да прихвати Којенову оставку на место координатора преговарачког тима, а председник Србије Борис Тадић јуче је, како сазнајемо, већ предложио свог саветника и члана преговарачког тима Душана Батаковића за новог координатора и Којеновог наследника.  

Упориште за одбијање Којенове оставке, како сазнаје "Политика", влада налази у чињеници да је преговарачки тим формиран тако што је Скупштина овластила владу да именује тим. Влада је о томе донела одлуку и поставила координаторе (Којена и Слободана Самарџића).

Овај састав преговарачког тима потврдио је и нови сазив Скупштине Србије на првој, конститутивној седници.

Кабинет председника се, пак, руководи тиме да је Леона Којена за члана преговарачког тима предложио Тадић, и да зато Тадић има право и да сада предложи новог координатора, чије именовање би требало да прихвати нова влада и пошаље Скупштини на изгласавање.

Из извора блиских влади "Политика" сазнаје да ће, упркос овом неспоразуму, Леон Којен у својству координатора преговарачког тима присуствовати разговорима које ће Војислав Коштуница водити са потпредседником кинеске владе Хуи Лијангјуом, као и са руским министром иностраних послова Сергејом Лавровом који долазе у Београд.

Којен је јуче поднео оставку на место саветника председника Србије (и најавио оставку на место координатора преговарачког тима) испровоциран тиме што је тек из интервјуа аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера (који је агенција Ројтерс објавила прошлог петка) сазнао да спољнополитички тим председника Србије води разговоре о Космету о којима он није обавештен.

– Ми тренутно радимо са нашим пријатељима у Србији, Борисом Тадићем и његовим људима, да нађемо пут да се примени суштина Ахтисаријевог плана – рекао је Гузенбауер у том интервјуу.

У незваничним разговорима помиње се да је Вук Јеремић, Тадићев саветник за спољну политику, учествовао у разговорима са Гузенбауером.

Реагујући на ове наводе, Којен је рекао да "ни као координатор државног преговарачког тима, ни као приватно лице, није у последњих годину дана имао никаквих контаката са аустријским дипломатама и политичарима" и додао да "ако је агенција Бета тачно пренела интервју аустријског канцелара Ројтерсу, циљеви које помиње Гузенбауер неспојиви су са усвојеном државном политиком наше земље, јер би њихово остварење значило противуставно и противправно одвајање Косова и Метохије од Србије".
Чињеница да је, као неко ко је у јавности словио за једног од најближих сарадника председника, ипак био искључен из дела активности председничког кабинета, за Којена је, вероватно, била понижавајућа и као таква довољан разлог за оставку која је уследила.     

"У таквој ситуацији јасно је да не могу више да обављам те функције, нити да делим одговорност за политичке кораке о чијој садржини накнадно сазнајем из медија", рекао је јуче Којен.
Он је у саопштењу достављеном медијима указао и на чињеницу да три месеца после избора није конституисана скупштина и да преговарачки тим не може да поднесе извештај о раду, нити да од парламента добије нове одлуке о мандату и овлашћењима.
"Преговарачки тим због тога није могао да испуни обавезу да Народној скупштини поднесе извештај о свом раду после 14. фебруара 2007, као што ни сама Народна скупштина није могла да донесе преко потребне одлуке о мандату и овлашћењима преговарачког тима", навео је.
Којен је указао "да би била трагична заблуда дозволити да због страначких несугласица преговарачка позиција Србије буде толико ослабљена да доведе у питање све што је до сада постигнуто за одбрану суверенитета и територијалног интегритета Србије".
Вест о Којеновој оставци изазвала је политички потрес у Београду несразмеран Којеновој саветничкој улози у кабинету председника Републике. Упућенијима у структуру политичке моћи у Србији добро је познато да је кохабитација Бориса Тадића и Војислава Коштунице протекле године у доброј мери почивала на успелој равнотежи коју су у преговарачком тиму постигли Коштуничин саветник Слободан Самарџић и Којен.

Јавна је тајна да односи у преговарачком тиму нису увек били хармонични и да је Коштуничино окружење пре годину дана било прилично неповерљиво према оном што се перципирало као "колебљиво држање" Бориса Тадића у односу на косовски проблем.   

Двојац Самарџић–Којен испеглао је то неповерење до тачке на којој су Тадић и Коштуница постигли јединство управо око Косова. То што је Србија успела да закочи жестоку америчку офанзиву да се Косову да независност пре истека 2006. године приписује се управо том јединству државног врха. Како код куће, тако и на страни. Неки сматрају да управо томе треба захвалити и досадашњу руску подршку, односно да у том кључу треба читати повремена упозорења Москве да "Руси неће бити већи Срби од Срба".

Којенова оставка, у том контексту, показатељ је како и најмања искакања из колосека на коме државни врх преко преговарачког тима води преговоре, на неки паралелни, може имати озбиљне последице.     

Кабинети су јуче настојали да предупреде утисак да је, због кадровског превирања, преговарачка стратегија Србије доспела у кризу, и то у тренутку када је почела да постиже  успехе. Оставку Којена није пратила уобичајена јеткост у јавним реакцијама. Саветници се новинарима нису јављали на телефоне, а Борис Тадић издао је саопштење у коме је оценио да је "Којен дао изузетан и суштински допринос утврђивању јединствене државне политике о Косову и Метохији", те да је "нарочито драгоцен његов допринос у одбрани државне политике на преговорима у Бечу". Кабинет председника је у истом саопштењу "одбацио могућност да је било ко из његовог тима разговарао са званичницима других земаља мимо јасно утврђене државне политике о Косову и Метохији".

У незваничним контактима кабинет председника посебно се трудио да распрши сумње у расцеп у преговарачком тиму, инсистирајући на томе да је државна политика "потпуно јединствена и апсолутно дефинисана". Уочљив је и напор да се оставка Којена смести у контекст све јачих спољних притисака на државни врх који имају за циљ да подрију јединство државног врха по питању Косова. У тај контекст се смештају и Цобелов скандал и Гузенбауерова изјава и претња Николаса Бернса о америчком признавању Косова.

Да превирања у преговарачком тиму долазе у најгорем тренутку сматра и Светозар Стојановић, председник Српско-америчког центра.

– Са горким изненађењем дознао сам за оставку професора Којена, једног од несумњиво најспособнијих, најдостојанственијих, па према томе и најдрагоценијих сарадника председника Републике. Не верујем да је томе намерно допринео сам председник већ полазим од тога да је пре реч о недовољној координацији у раду његовог саветничког тима. Сигурно је да се преговори о Косову и Метохији не могу обављати на више канала и преко више лица из саветничког тима,  а без знања и учешћа господина Којена који је један од двојице координатора државног тима за преговоре о статусу Косова и Метохије, каже  Стојановић и додаје: – Овај случај треба да буде добра поука да два кабинета, кабинет председника Републике и кабинет председника владе, треба да делују што усаглашеније, не само међусобно него и унутар себе. То се наравно односи и на образовање нове владе, које несхватљиво и неоправдано касни. Све то скупа оставља врло лош утисак у нашем јавном мњењу, али и на добронамерне и недобронамерне представнике страних држава којих је Београд ових дана пун.

Да овај неспоразум указује на неусаглашеност Тадићевог тима и да показује неопходност да се тај проблем реши сматра и Душан Јањић, координатор Форума за етничке односе.

– Саветници не могу да наступају са позиција са којих наступају и да остављају утисак да они доносе одлуке иза којих стоје њихови шефови. Преговарачки тимови треба да прате преговоре, а државни врх је тај који прави понуде и предлаже – истиче Јањић.

Јањић инсистира на томе да Тадић мора да среди свој тим, јер у њему "лева рука не зна шта ради десна" и наглашава да су Којен и Самарџић били гарант доброг функционисања преговарачког тима, као и да је  Којенова оставка индикатор кризе у преговарачком тиму.