Ostavku Kojena nema ko da prihvati

Ostavka Leona Kojena koji je juče napustio funkciju savetnika predsednika Srbije i najavio odlazak i sa mesta koordinatora pregovaračkog tima za Kosmet mogla bi da izazove do sada najveću krizu srpskog pregovaračkog tima. Naime, kako saznaje "Politika" iz izvora bliskih vladi, premijer Srbije Vojislav Koštunica nema nameru da prihvati Kojenovu ostavku na mesto koordinatora pregovaračkog tima, a predsednik Srbije Boris Tadić juče je, kako saznajemo, već predložio svog savetnika i člana pregovaračkog tima Dušana Batakovića za novog koordinatora i Kojenovog naslednika.  

Uporište za odbijanje Kojenove ostavke, kako saznaje "Politika", vlada nalazi u činjenici da je pregovarački tim formiran tako što je Skupština ovlastila vladu da imenuje tim. Vlada je o tome donela odluku i postavila koordinatore (Kojena i Slobodana Samardžića).

Ovaj sastav pregovaračkog tima potvrdio je i novi saziv Skupštine Srbije na prvoj, konstitutivnoj sednici.

Kabinet predsednika se, pak, rukovodi time da je Leona Kojena za člana pregovaračkog tima predložio Tadić, i da zato Tadić ima pravo i da sada predloži novog koordinatora, čije imenovanje bi trebalo da prihvati nova vlada i pošalje Skupštini na izglasavanje.

Iz izvora bliskih vladi "Politika" saznaje da će, uprkos ovom nesporazumu, Leon Kojen u svojstvu koordinatora pregovaračkog tima prisustvovati razgovorima koje će Vojislav Koštunica voditi sa potpredsednikom kineske vlade Hui Lijangjuom, kao i sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom koji dolaze u Beograd.

Kojen je juče podneo ostavku na mesto savetnika predsednika Srbije (i najavio ostavku na mesto koordinatora pregovaračkog tima) isprovociran time što je tek iz intervjua austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera (koji je agencija Rojters objavila prošlog petka) saznao da spoljnopolitički tim predsednika Srbije vodi razgovore o Kosmetu o kojima on nije obavešten.

– Mi trenutno radimo sa našim prijateljima u Srbiji, Borisom Tadićem i njegovim ljudima, da nađemo put da se primeni suština Ahtisarijevog plana – rekao je Guzenbauer u tom intervjuu.

U nezvaničnim razgovorima pominje se da je Vuk Jeremić, Tadićev savetnik za spoljnu politiku, učestvovao u razgovorima sa Guzenbauerom.

Reagujući na ove navode, Kojen je rekao da "ni kao koordinator državnog pregovaračkog tima, ni kao privatno lice, nije u poslednjih godinu dana imao nikakvih kontakata sa austrijskim diplomatama i političarima" i dodao da "ako je agencija Beta tačno prenela intervju austrijskog kancelara Rojtersu, ciljevi koje pominje Guzenbauer nespojivi su sa usvojenom državnom politikom naše zemlje, jer bi njihovo ostvarenje značilo protivustavno i protivpravno odvajanje Kosova i Metohije od Srbije".
Činjenica da je, kao neko ko je u javnosti slovio za jednog od najbližih saradnika predsednika, ipak bio isključen iz dela aktivnosti predsedničkog kabineta, za Kojena je, verovatno, bila ponižavajuća i kao takva dovoljan razlog za ostavku koja je usledila.     

"U takvoj situaciji jasno je da ne mogu više da obavljam te funkcije, niti da delim odgovornost za političke korake o čijoj sadržini naknadno saznajem iz medija", rekao je juče Kojen.
On je u saopštenju dostavljenom medijima ukazao i na činjenicu da tri meseca posle izbora nije konstituisana skupština i da pregovarački tim ne može da podnese izveštaj o radu, niti da od parlamenta dobije nove odluke o mandatu i ovlašćenjima.
"Pregovarački tim zbog toga nije mogao da ispuni obavezu da Narodnoj skupštini podnese izveštaj o svom radu posle 14. februara 2007, kao što ni sama Narodna skupština nije mogla da donese preko potrebne odluke o mandatu i ovlašćenjima pregovaračkog tima", naveo je.
Kojen je ukazao "da bi bila tragična zabluda dozvoliti da zbog stranačkih nesuglasica pregovaračka pozicija Srbije bude toliko oslabljena da dovede u pitanje sve što je do sada postignuto za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije".
Vest o Kojenovoj ostavci izazvala je politički potres u Beogradu nesrazmeran Kojenovoj savetničkoj ulozi u kabinetu predsednika Republike. Upućenijima u strukturu političke moći u Srbiji dobro je poznato da je kohabitacija Borisa Tadića i Vojislava Koštunice protekle godine u dobroj meri počivala na uspeloj ravnoteži koju su u pregovaračkom timu postigli Koštuničin savetnik Slobodan Samardžić i Kojen.

Javna je tajna da odnosi u pregovaračkom timu nisu uvek bili harmonični i da je Koštuničino okruženje pre godinu dana bilo prilično nepoverljivo prema onom što se percipiralo kao "kolebljivo držanje" Borisa Tadića u odnosu na kosovski problem.   

Dvojac Samardžić–Kojen ispeglao je to nepoverenje do tačke na kojoj su Tadić i Koštunica postigli jedinstvo upravo oko Kosova. To što je Srbija uspela da zakoči žestoku američku ofanzivu da se Kosovu da nezavisnost pre isteka 2006. godine pripisuje se upravo tom jedinstvu državnog vrha. Kako kod kuće, tako i na strani. Neki smatraju da upravo tome treba zahvaliti i dosadašnju rusku podršku, odnosno da u tom ključu treba čitati povremena upozorenja Moskve da "Rusi neće biti veći Srbi od Srba".

Kojenova ostavka, u tom kontekstu, pokazatelj je kako i najmanja iskakanja iz koloseka na kome državni vrh preko pregovaračkog tima vodi pregovore, na neki paralelni, može imati ozbiljne posledice.     

Kabineti su juče nastojali da preduprede utisak da je, zbog kadrovskog previranja, pregovaračka strategija Srbije dospela u krizu, i to u trenutku kada je počela da postiže  uspehe. Ostavku Kojena nije pratila uobičajena jetkost u javnim reakcijama. Savetnici se novinarima nisu javljali na telefone, a Boris Tadić izdao je saopštenje u kome je ocenio da je "Kojen dao izuzetan i suštinski doprinos utvrđivanju jedinstvene državne politike o Kosovu i Metohiji", te da je "naročito dragocen njegov doprinos u odbrani državne politike na pregovorima u Beču". Kabinet predsednika je u istom saopštenju "odbacio mogućnost da je bilo ko iz njegovog tima razgovarao sa zvaničnicima drugih zemalja mimo jasno utvrđene državne politike o Kosovu i Metohiji".

U nezvaničnim kontaktima kabinet predsednika posebno se trudio da rasprši sumnje u rascep u pregovaračkom timu, insistirajući na tome da je državna politika "potpuno jedinstvena i apsolutno definisana". Uočljiv je i napor da se ostavka Kojena smesti u kontekst sve jačih spoljnih pritisaka na državni vrh koji imaju za cilj da podriju jedinstvo državnog vrha po pitanju Kosova. U taj kontekst se smeštaju i Cobelov skandal i Guzenbauerova izjava i pretnja Nikolasa Bernsa o američkom priznavanju Kosova.

Da previranja u pregovaračkom timu dolaze u najgorem trenutku smatra i Svetozar Stojanović, predsednik Srpsko-američkog centra.

– Sa gorkim iznenađenjem doznao sam za ostavku profesora Kojena, jednog od nesumnjivo najsposobnijih, najdostojanstvenijih, pa prema tome i najdragocenijih saradnika predsednika Republike. Ne verujem da je tome namerno doprineo sam predsednik već polazim od toga da je pre reč o nedovoljnoj koordinaciji u radu njegovog savetničkog tima. Sigurno je da se pregovori o Kosovu i Metohiji ne mogu obavljati na više kanala i preko više lica iz savetničkog tima,  a bez znanja i učešća gospodina Kojena koji je jedan od dvojice koordinatora državnog tima za pregovore o statusu Kosova i Metohije, kaže  Stojanović i dodaje: – Ovaj slučaj treba da bude dobra pouka da dva kabineta, kabinet predsednika Republike i kabinet predsednika vlade, treba da deluju što usaglašenije, ne samo međusobno nego i unutar sebe. To se naravno odnosi i na obrazovanje nove vlade, koje neshvatljivo i neopravdano kasni. Sve to skupa ostavlja vrlo loš utisak u našem javnom mnjenju, ali i na dobronamerne i nedobronamerne predstavnike stranih država kojih je Beograd ovih dana pun.

Da ovaj nesporazum ukazuje na neusaglašenost Tadićevog tima i da pokazuje neophodnost da se taj problem reši smatra i Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose.

– Savetnici ne mogu da nastupaju sa pozicija sa kojih nastupaju i da ostavljaju utisak da oni donose odluke iza kojih stoje njihovi šefovi. Pregovarački timovi treba da prate pregovore, a državni vrh je taj koji pravi ponude i predlaže – ističe Janjić.

Janjić insistira na tome da Tadić mora da sredi svoj tim, jer u njemu "leva ruka ne zna šta radi desna" i naglašava da su Kojen i Samardžić bili garant dobrog funkcionisanja pregovaračkog tima, kao i da je  Kojenova ostavka indikator krize u pregovaračkom timu.