Случај Цвијан

У згради Специјалног суда у Београду Владимир Цвијан у својству адвоката вршио је притисак на судију Владимира Месаровића тражећи да укине притвор његовом брањенику. То пише у допису који је председник суда проследио 30. новембра прошле године тужилаштву, председнику Народне скупштине, Високом савету судства, Министарству правде и државне управе, Адвокатској комори...

Владимир Цвијан није „обичан адвокат”, он је посланик и председник Одбора за уставна питања и законодавство Скупштине Србије што свему даје посебну тежину. Додуше, он је према члану 40.Закона о адвокатури, када је постао посланик и председник наведеног скупштинског одбора, писменом изјавом потврдио да остаје у адвокатури и да ће посланички мандат да обавља волонтерски, тако да по прописима није у сукобу интереса. И није једини адвокат који је посланик.

Зашто институције нису реаговале на тврдњу суда да је Цвијан радио нешто што је забрањено и кажњиво? Да ли су „претрпани послом” или их та тема не додирује из политичко-страначких и осталих засад неутврђених разлога, остаје да се нагађа. Али, зарад тешких међусобних оптужби које бацају лошу сенку на правосуђе и државне институције требало би на чистац истерати истину. Месаровић је пријавио претње, Цвијан их оповргао преко новина. Сведока има, камере бележе сваки корак у атару Специјалног суда... Ко је тај који је требало да реагује и утврди релевантне чињенице и спроведе поступак. Очигледно, кад није нико, онда ту нешто дебело није у реду.

Сукоб се„вуче” одраније.

Политичко-правосудном „пазлу” названом „Цвијан–Месаровић” недостаје више „коцкица” да би слика била потпуна и да би чвор (или спор) био разрешен. Сукоб је почео још од када се Владимир Цвијан, тада већ бивши вршилац дужностигенералног секретара председника Србије сусрео са Натом Месаровић, мајком судије Владимира. Тај сусрет су различито описали. Цвијан је тајно снимао разговор, Цвијан није снимао разговор, указао је на корупцију при избору судија, није указао...

Сукоб је оживљен када је пре извесног времена Цвијан, сада посланик и председник скупштинског одбора за уставна питања и законодавство оптужио у медијима Нату Месаровић, председницу Врховног касационог суда да је она најодговорнија за корупцију у правосуђу и да ће ускоро бити смењена. Потом је Снежана Маловић, бивша министарка изнела тешке оптужбе на рачун Цвијана и његових претњи упућених Владимиру Месаровићу.

Да су институције и појединци којима је у опису посла да дају одговор на питање да ли је Цвијан претио судији, радили свој посао случај би одавно био решен. Пошто нису случај се претворио у политички и то јесте најбољи начин да никада не буде решен и да нико не сноси последице зато што није радио посао за који прима плату. Људи који нису радили свој посао или зато што су лењи или зато што се плаше власти требало би да изгубе највећу привилегију коју данас имају у Србији – посао.