Обама против „звиждача”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Еф-Би-Ај је у истрази ко је био „звиждач”,што је „Њујорк тајмсу” у јуну прошле године обелоданио постојање вируса „стакснет” који је нанео велику штету иранским нуклеарним постројењима, „стигао до највиших нивоа власти”, изнео је „Вашингтон пост”. Не помиње се међутим које су конкретне личности из окружења председника Барака Обаме на списку осумњичених, али се чини извесним да они нису из круга најближих сарадника: већина њих је ових дана унапређена на нове, више дужности.„Цурење” ове информације наводно је нанело штету националној безбедности, али је, кад је обелодањена, била и повод за национални понос, јер је иранским настојањима да стекне сопствено нуклеарно оружје задат велики ударац. „Стакснет” је описиван као досад најсавршенији и најопакији компјутерски вирус, у његовом програмирању и инсталирању у контролне системе постројења „Натанц” учествовали су наводно и Израелци, а учинак је био да су центрифуге, уређаји кључни за процес производње нуклеарног горива, „полуделе” и на крају постале неупотребљиве.

Према ономе што је процурило, то је био део операције назване „Олимпијске игре”. „Стакснет” се међутим касније, још необјашњено како, нашао у „сајбер-дивљини”, заједно са помоћним програмом „флејм” чија је основна функција да омогући сајбер-шпијунажу.

У текућој истрази, према „Вашингтон посту”, Еф-Би-Ај користи нове компјутерске програме који му омогућавају да „просеје” велику количину електронских информација о контактима функционера са медијима. Обављени су информативни разговори са једним бројем бивших и садашњих функционера којима су предочени и докази о томе.

И ова истрага потврђује уверење, стечено већ у прве две године Обаминог председниковања, да је он досад најтврђи према „звиждачима”. Током прошлогодишње предизборне кампање било је међутим доста полемика о томе да је та оштрина селективна, будући даје било доста безбедносних „цурења” која су била политички корисна.

У ту категорију сврстава се и откриће о „стакснету”, као и информација да постоји „листа за одстрел” осумњичених исламских терориста коју лично одобрава председник, детаљи о препаду у којем је ликвидиран Осама бин Ладен и слично, што је могло да ојача имиџ Обаме као чврстог врховног команданта.

Још на половини Обаминог првог мандата медији су констатовали да је у гоњењу „звиждача” он био приљежнији него сви његови претходници. Током два мандата Џорџа Буша млађег, на пример, нико није гоњен због одавања државних тајни, док је први Обамин упамћен између осталог и због афере „Викиликс” у којој је „звиждач” био војник Бредли Менинг, коме прети доживотни затвор. Све у свему, од јануара 2009, када је положио прву председничку заклетву, Обама (односно његова влада), због одавања поверљивих информација судски је гонио шест функционера.

Један од најконтроверзнијих међу тим случајевима јесте недавна пресуда  Џону Кирлакоу, бившем агенту ЦИА, који ће у затвору провести 30 месеци због тога што је, како се бранио, једном новинару нехотице открио име пензионисаног колеге који је 20 година био тајни агент.

Критичари овакве политике истичу да су „звиждачи” и открића у медијима уз њихову помоћ о владиним пословима и акцијама витални за здравље демократије. Властима се замера да много својих докумената рутински проглашавају „строго поверљивим”, па према томе и уобичајеним токовима јавности недоступним. С тим у вези се наводи да је само у 2011. печат „строго поверљиво” ударен на 92 милиона докумената.Истрага о „стакснету” се, према „Вашингтон посту”, води на досад највишем нивоу. Занимљиво је међутим и да је информација о овоме такође резултат контакта са „неименованим функционерима”, па би, теоретски, и она могла да буде предмет истраге.