Obama protiv „zviždača”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Ef-Bi-Aj je u istrazi ko je bio „zviždač”,što je „Njujork tajmsu” u junu prošle godine obelodanio postojanje virusa „staksnet” koji je naneo veliku štetu iranskim nuklearnim postrojenjima, „stigao do najviših nivoa vlasti”, izneo je „Vašington post”. Ne pominje se međutim koje su konkretne ličnosti iz okruženja predsednika Baraka Obame na spisku osumnjičenih, ali se čini izvesnim da oni nisu iz kruga najbližih saradnika: većina njih je ovih dana unapređena na nove, više dužnosti.„Curenje” ove informacije navodno je nanelo štetu nacionalnoj bezbednosti, ali je, kad je obelodanjena, bila i povod za nacionalni ponos, jer je iranskim nastojanjima da stekne sopstveno nuklearno oružje zadat veliki udarac. „Staksnet” je opisivan kao dosad najsavršeniji i najopakiji kompjuterski virus, u njegovom programiranju i instaliranju u kontrolne sisteme postrojenja „Natanc” učestvovali su navodno i Izraelci, a učinak je bio da su centrifuge, uređaji ključni za proces proizvodnje nuklearnog goriva, „poludele” i na kraju postale neupotrebljive.

Prema onome što je procurilo, to je bio deo operacije nazvane „Olimpijske igre”. „Staksnet” se međutim kasnije, još neobjašnjeno kako, našao u „sajber-divljini”, zajedno sa pomoćnim programom „flejm” čija je osnovna funkcija da omogući sajber-špijunažu.

U tekućoj istrazi, prema „Vašington postu”, Ef-Bi-Aj koristi nove kompjuterske programe koji mu omogućavaju da „proseje” veliku količinu elektronskih informacija o kontaktima funkcionera sa medijima. Obavljeni su informativni razgovori sa jednim brojem bivših i sadašnjih funkcionera kojima su predočeni i dokazi o tome.

I ova istraga potvrđuje uverenje, stečeno već u prve dve godine Obaminog predsednikovanja, da je on dosad najtvrđi prema „zviždačima”. Tokom prošlogodišnje predizborne kampanje bilo je međutim dosta polemika o tome da je ta oštrina selektivna, budući daje bilo dosta bezbednosnih „curenja” koja su bila politički korisna.

U tu kategoriju svrstava se i otkriće o „staksnetu”, kao i informacija da postoji „lista za odstrel” osumnjičenih islamskih terorista koju lično odobrava predsednik, detalji o prepadu u kojem je likvidiran Osama bin Laden i slično, što je moglo da ojača imidž Obame kao čvrstog vrhovnog komandanta.

Još na polovini Obaminog prvog mandata mediji su konstatovali da je u gonjenju „zviždača” on bio prilježniji nego svi njegovi prethodnici. Tokom dva mandata Džordža Buša mlađeg, na primer, niko nije gonjen zbog odavanja državnih tajni, dok je prvi Obamin upamćen između ostalog i zbog afere „Vikiliks” u kojoj je „zviždač” bio vojnik Bredli Mening, kome preti doživotni zatvor. Sve u svemu, od januara 2009, kada je položio prvu predsedničku zakletvu, Obama (odnosno njegova vlada), zbog odavanja poverljivih informacija sudski je gonio šest funkcionera.

Jedan od najkontroverznijih među tim slučajevima jeste nedavna presuda  Džonu Kirlakou, bivšem agentu CIA, koji će u zatvoru provesti 30 meseci zbog toga što je, kako se branio, jednom novinaru nehotice otkrio ime penzionisanog kolege koji je 20 godina bio tajni agent.

Kritičari ovakve politike ističu da su „zviždači” i otkrića u medijima uz njihovu pomoć o vladinim poslovima i akcijama vitalni za zdravlje demokratije. Vlastima se zamera da mnogo svojih dokumenata rutinski proglašavaju „strogo poverljivim”, pa prema tome i uobičajenim tokovima javnosti nedostupnim. S tim u vezi se navodi da je samo u 2011. pečat „strogo poverljivo” udaren na 92 miliona dokumenata.Istraga o „staksnetu” se, prema „Vašington postu”, vodi na dosad najvišem nivou. Zanimljivo je međutim i da je informacija o ovome takođe rezultat kontakta sa „neimenovanim funkcionerima”, pa bi, teoretski, i ona mogla da bude predmet istrage.