За безбедност деце одговоран директор

После недавног случаја у Новом Саду, када је трогодишња девојчица ишетала из вртића „Петар Пан”, поново се отворило питање безбедности деце у предшколским и школским установама. Колико су малишани заштићени од тренутка када их родитељи препусте васпитачима и учитељима, само је једно од питања на која нисмо успели да добијемо званичан одговор у Министарству просвете, нити у поменутом новосадском вртићу.

Незванично, саговорници из Министарства просвете тврде да су правила дефинисана законом и искључиву одговорност сноси директор установе, који је дужан да обезбеди сигурност деце. Врата вртића морају да буду затворена тако да дете не може само да их отвори. Исто је и у школама, где није дозвољено да деца излазе напоље да купују храну, већ је установа дужна да обезбеди ужину унутар зграде.

Марина Аризановић, представник Савеза удружења васпитача у Националном просветном савету, која три деценије ради као васпитач, објашњава да је стварањем тимова за безбедност пре око четири године подигнут ниво безбедности у вртићима.

– Сваки пут када се нешто деси, увек се удара на васпитача, који јесте одговоран, али не и једини у том ланцу. Зато је веома важно испитати под којим околностима се нешто десило. Све установе имају тимове за безбедност деце. У саставу тимова су стручни сарадници, васпитачи, директори, евентуално референт за безбедност, па и медицинске сестре. Постоји и протокол о безбедности деце, званични документ државе, који је израђен у сарадњи са центрима за социјални рад – објашњава Аризановићева.

Према њеним речима, чак и ако се примени све из протокола, и даље постоји могућност да се нешто непредвиђено деси, али се вероватноћа своди на најнижу меру.

– О сваком догађају, као што је напуштање објекта, повреде или нешто друго што је дефинисано протоколом, васпитач је дужан да састави белешку. Зато не може ништа да се закључи унапред, пре него што се испитају сви учесници. Директор сноси одговорност ако тим за безбедност утврди да није учинио све да спречи догађај – додаје наша саговорница и наглашава да улазна врата у вртићима имају видео-надзор или аутоматске браве које деца не могу да отворе.

Гордана Јосимов, саветница Управног одбора Савеза учитеља Републике Србије, учитељица је 26 година и ради у ОШ „Васа Живковић” у Панчеву.

– У неке школе не може нико да уђе без личне карте, што даје помало војничку и круту атмосферу, а родитељи могу само одређеним данима, и у одређени час, да дођу у школу. Такав систем даје већу безбедност и контролу, али и ригидност у раду. Постоје и школе где је то мало либералније, као у мојој школи, где родитељи могу да уђу и виде своје дете. Имамо и трећу врсту, потпуно отворене школе, где нема контроле улазака и излазака, па је деци дозвољено да долазе и одлазе, да иду по ужину изван дворишта – појашњава Гордана Јосимов.

Ипак, она не доводи у директну везу примену једног од ових система са учесталошћу немилих догађаја, јер свака школа има своје особености.

– Имамо појачан надзор над одређеном групацијом деце, која су у ризику, нису довољно самостална, а посебно над најмлађом децом. Био је код нас случај дечака који је кренуо у први разред, али је стално плакао за родитељима и бежао из школе чим нам мало попусти пажња. Више пута смо га заустављали и звали родитеље, па они дођу и смире га. Најважнија је будност и добро познавање својих ученика – напомиње ова учитељица.

У случају да се нешто непредвиђено деси, први у ланцу одговорности јесте дежурни наставник, за све оно што се догодило у његовом делу зграде или школског дворишта, додаје наша саговорница.

– Сваке године све већи број родитеља доводи и одводи децу у школе, у првом и другом разреду. Мало које дете иде само кући, чак и у другом разреду. Вероватно су родитељи забринути за безбедност, али немају свест да тај пут од школе до куће много значи у сазревању и осамостаљењу детета у разним аспектима, као што су оријентација у простору и развијање социјалних контаката – каже Гордана Јосимов.