Za bezbednost dece odgovoran direktor

Posle nedavnog slučaja u Novom Sadu, kada je trogodišnja devojčica išetala iz vrtića „Petar Pan”, ponovo se otvorilo pitanje bezbednosti dece u predškolskim i školskim ustanovama. Koliko su mališani zaštićeni od trenutka kada ih roditelji prepuste vaspitačima i učiteljima, samo je jedno od pitanja na koja nismo uspeli da dobijemo zvaničan odgovor u Ministarstvu prosvete, niti u pomenutom novosadskom vrtiću.

Nezvanično, sagovornici iz Ministarstva prosvete tvrde da su pravila definisana zakonom i isključivu odgovornost snosi direktor ustanove, koji je dužan da obezbedi sigurnost dece. Vrata vrtića moraju da budu zatvorena tako da dete ne može samo da ih otvori. Isto je i u školama, gde nije dozvoljeno da deca izlaze napolje da kupuju hranu, već je ustanova dužna da obezbedi užinu unutar zgrade.

Marina Arizanović, predstavnik Saveza udruženja vaspitača u Nacionalnom prosvetnom savetu, koja tri decenije radi kao vaspitač, objašnjava da je stvaranjem timova za bezbednost pre oko četiri godine podignut nivo bezbednosti u vrtićima.

– Svaki put kada se nešto desi, uvek se udara na vaspitača, koji jeste odgovoran, ali ne i jedini u tom lancu. Zato je veoma važno ispitati pod kojim okolnostima se nešto desilo. Sve ustanove imaju timove za bezbednost dece. U sastavu timova su stručni saradnici, vaspitači, direktori, eventualno referent za bezbednost, pa i medicinske sestre. Postoji i protokol o bezbednosti dece, zvanični dokument države, koji je izrađen u saradnji sa centrima za socijalni rad – objašnjava Arizanovićeva.

Prema njenim rečima, čak i ako se primeni sve iz protokola, i dalje postoji mogućnost da se nešto nepredviđeno desi, ali se verovatnoća svodi na najnižu meru.

– O svakom događaju, kao što je napuštanje objekta, povrede ili nešto drugo što je definisano protokolom, vaspitač je dužan da sastavi belešku. Zato ne može ništa da se zaključi unapred, pre nego što se ispitaju svi učesnici. Direktor snosi odgovornost ako tim za bezbednost utvrdi da nije učinio sve da spreči događaj – dodaje naša sagovornica i naglašava da ulazna vrata u vrtićima imaju video-nadzor ili automatske brave koje deca ne mogu da otvore.

Gordana Josimov, savetnica Upravnog odbora Saveza učitelja Republike Srbije, učiteljica je 26 godina i radi u OŠ „Vasa Živković” u Pančevu.

– U neke škole ne može niko da uđe bez lične karte, što daje pomalo vojničku i krutu atmosferu, a roditelji mogu samo određenim danima, i u određeni čas, da dođu u školu. Takav sistem daje veću bezbednost i kontrolu, ali i rigidnost u radu. Postoje i škole gde je to malo liberalnije, kao u mojoj školi, gde roditelji mogu da uđu i vide svoje dete. Imamo i treću vrstu, potpuno otvorene škole, gde nema kontrole ulazaka i izlazaka, pa je deci dozvoljeno da dolaze i odlaze, da idu po užinu izvan dvorišta – pojašnjava Gordana Josimov.

Ipak, ona ne dovodi u direktnu vezu primenu jednog od ovih sistema sa učestalošću nemilih događaja, jer svaka škola ima svoje osobenosti.

– Imamo pojačan nadzor nad određenom grupacijom dece, koja su u riziku, nisu dovoljno samostalna, a posebno nad najmlađom decom. Bio je kod nas slučaj dečaka koji je krenuo u prvi razred, ali je stalno plakao za roditeljima i bežao iz škole čim nam malo popusti pažnja. Više puta smo ga zaustavljali i zvali roditelje, pa oni dođu i smire ga. Najvažnija je budnost i dobro poznavanje svojih učenika – napominje ova učiteljica.

U slučaju da se nešto nepredviđeno desi, prvi u lancu odgovornosti jeste dežurni nastavnik, za sve ono što se dogodilo u njegovom delu zgrade ili školskog dvorišta, dodaje naša sagovornica.

– Svake godine sve veći broj roditelja dovodi i odvodi decu u škole, u prvom i drugom razredu. Malo koje dete ide samo kući, čak i u drugom razredu. Verovatno su roditelji zabrinuti za bezbednost, ali nemaju svest da taj put od škole do kuće mnogo znači u sazrevanju i osamostaljenju deteta u raznim aspektima, kao što su orijentacija u prostoru i razvijanje socijalnih kontakata – kaže Gordana Josimov.