Сито за мито

Нимало не чуди вест да четвртина свих оптужених за кривична дела корупције буде ослобођена на крају суђења. Није било доказа, а без доказа нема ни кривице.

Мито је често неопипљив, неухватљив, исто као што је за многе неодољив, а за неке и неумољив. Има људи који су неподмитљиви, па им се баш зато намештају афере, јер другима кваре „бизнис”.

Многи заиста и нису криви, па се нађу на списку оптужених као колатерална штета „нулте толеранције” у оштрој борбе државе против корупције.

Међутим, када сазнамо да сваки четврти оптужен за корупцију остаје некажњен, то звучи као да сваки тај четврти јесте крив али држава није хтела да га казни. Зато треба појаснити: оптужени којима се изриче ослобађајућа пресуда – нису криви. То не значи да суд лоше ради свој посао, него значи да тужилац није имао довољно доказа, као и да полиција није прибавила довољно обавештења и необоривих чињеница против окривљеног. О томе говори и податак да је 77 одсто свих кривичних пријава за дела корупције одбачено, јер није било основа за подизање оптужнице.

Заправо, врло је мали број пријављених случајева који прођу кроз тужилачко сито за мито. Отпало је три четвртине од 13.000 пријава. Остатак је завршио у оптужницама и отишао пред судије.

Истраживањем је обухваћено 280 судских одлука из 2010. и 2011. године. То су, дакле, они који су прошли кроз сито сумњивих и постали оптужени, па је од њих четвртина ослобођена. Од преостале три четвртине осуђених, дакле оних којима је суд утврдио кривицу, четвртини је изречена условна осуда, а такву одлуку суд доноси када није баш сасвим сигуран, па „сматра да се и условном осудом може постићи сврха кажњавања”. Тек ако условно осуђени понови кривично дело у наредних годину, две или три – иде у затвор.

Шта се догодило са преосталих 60 одсто кривих за дела корупције? Више од петине осуђено је на казну затвора до шест месеци, а остали на нешто дуже казне.

Многе „ситне рибе” прођу кроз мрежу за „капиталце”. Лов на крупну дивљач у џунгли мита и корупције траје већ неко време и постигнути су знатни резултати, а сада је најављено и „успостављање државног система борбе против системске корупције”.

У далекој и пријатељској Кини за примање мита изричу смртне казне. Бивши заменик градоначелника Пекинга осуђен је пре четири године на смрт због корупције у вези са изградњом спортских објеката за Олимпијске игре. Извршење је одложено и пружена му је могућност да добрим владањем у затвору заслужи доживотну робију.

У Србији до сада нико није осуђен ни на целу деценију робије због злоупотребе службеног положаја, примања мита и других дела из области корупције. За најтеже од тих дела може се изрећи до 12 година затвора, али само врло ретки капитални примерци бивају осуђени тек на половину те казне.