Стезање каиша се не исплати

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пол Кругман и истомишљеници овог економског нобеловца управо су добили моралну сатисфакцију: њихова теза да стезање каиша није добар лек у кризним временима потврђена је вешћу да је америчка економија у последњем лањском кварталу била у минусу први пут откако је у пролеће 2009. званично проглашен крај рецесије.

Министарство трговине је у среду саопштило да је у последња три месеца 2012. бруто национални производ (БНП) – збир свих економских активности – смањен за скромних, али опомињућих 0,1 одсто на годишњем нивоу. Томе су, како је образложено, допринели пад извоза за 5,7 одсто (пре свега због кризе у Европи), али у највећој мери смањење федералне потрошње – чак 15 одсто, такође на годишњем нивоу.

Ови бројеви су непријатно изненађење, с обзиром на прогнозу да ће завршница године донети скроман раст од 1,1 одсто. Процена овогодишњег раста је иначе анемична: само 1,5 одсто, према 2,2 колико се очекује да ће бити салдо 2012.

Утешном се сматра чињеница да је стопа незапослености, политички најосетљивији индикатор, остала непромењена – 7,8 одсто.

Ова вест је лоша и за Белу кућу, јер Бараку Обами избија из руку аргуменат често потезан у прошлогодишњој изборној кампањи: да је Америка на солидном путу опоравка.

Економисти на које се позива „Њујорк тајмс” не верују да је лош биланс завршна три месеца 2012. најава нове рецесије, али је упозорење и свакако нови аргумент за Кругмана и истомишљенике који већ дуго говоре да је страх од дефицита, који је у подлози позива за фискални аскетизам, преувеличан.

До првог посткризног минуса БНП дошло је наиме у необичним околностима. Потрошачи су обавили своју патриотску дужност и трошили више, компаније су инвестирале у нову опрему, грађевински сектор, односно тржиште некретнина које је 2008. покренуло лавину прво финансијске кризе, а потом рецесије, наставља да се опоравља.

Пад државне потрошње резултат је тешке идеолошке битке на америчкој политичкој сцени између републиканаца који инсистирају на догми да само јак приватни сектор може да буде локомотива економија, а да држава нема ту шта да тражи, и Обаминих демократа који су склонији кенсијанској теорији фискалних стимуланса као мосту до посткризне обале. Ово сучељавање је у лето 2011. земљу довело на само ивицу фискалне блокаде, да би се тај заплет репризирао и крајем прошле године.

У августу 2011. постигнут је компромис у који је уграђен аутоматски фискални окидач, такозвана секвестрација (забрана располагања једним делом буџета), која је требало да ступи на снагу 1. јануара ове године, али је новим договором њена примена одложена за почетак марта.

У неизвесностима око тога Пентагон је у четвртом кварталу своје набавке смањио за чак за 22 одсто – што је највеће кресање војних издатака од краја Вијетнамског рата, 1972.

У Вашингтону предстоји нова рунда тешких фискалних преговора у којима конзервативци настоје да изнуде оно што им је блиску срцу: смањивање федералних издатака за социјалне програме, на шта демократе не пристају.

Говорећи у понедељак на трибини „Њујорк тајмса”, чији је колумниста, Кругман је поновио да дефицит не би требало да буде главни приоритет, позвавши Обаму да се усредсреди на мере које повећавају запошљавање.

„На мојој листи ствари које су разлог за бригу, дефицит је на 5. или 6. месту”, рекао је Кругман који економију предаје на Универзитету Принстон. „Земље са стабилним владама – а верујем, мада нисам апсолутно сигуран, да је то случај с нашом – које позајмљују у сопственој валути на овом терену имају значајан маневарски простор.”