Stezanje kaiša se ne isplati

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Pol Krugman i istomišljenici ovog ekonomskog nobelovca upravo su dobili moralnu satisfakciju: njihova teza da stezanje kaiša nije dobar lek u kriznim vremenima potvrđena je vešću da je američka ekonomija u poslednjem lanjskom kvartalu bila u minusu prvi put otkako je u proleće 2009. zvanično proglašen kraj recesije.

Ministarstvo trgovine je u sredu saopštilo da je u poslednja tri meseca 2012. bruto nacionalni proizvod (BNP) – zbir svih ekonomskih aktivnosti – smanjen za skromnih, ali opominjućih 0,1 odsto na godišnjem nivou. Tome su, kako je obrazloženo, doprineli pad izvoza za 5,7 odsto (pre svega zbog krize u Evropi), ali u najvećoj meri smanjenje federalne potrošnje – čak 15 odsto, takođe na godišnjem nivou.

Ovi brojevi su neprijatno iznenađenje, s obzirom na prognozu da će završnica godine doneti skroman rast od 1,1 odsto. Procena ovogodišnjeg rasta je inače anemična: samo 1,5 odsto, prema 2,2 koliko se očekuje da će biti saldo 2012.

Utešnom se smatra činjenica da je stopa nezaposlenosti, politički najosetljiviji indikator, ostala nepromenjena – 7,8 odsto.

Ova vest je loša i za Belu kuću, jer Baraku Obami izbija iz ruku argumenat često potezan u prošlogodišnjoj izbornoj kampanji: da je Amerika na solidnom putu oporavka.

Ekonomisti na koje se poziva „Njujork tajms” ne veruju da je loš bilans završna tri meseca 2012. najava nove recesije, ali je upozorenje i svakako novi argument za Krugmana i istomišljenike koji već dugo govore da je strah od deficita, koji je u podlozi poziva za fiskalni asketizam, preuveličan.

Do prvog postkriznog minusa BNP došlo je naime u neobičnim okolnostima. Potrošači su obavili svoju patriotsku dužnost i trošili više, kompanije su investirale u novu opremu, građevinski sektor, odnosno tržište nekretnina koje je 2008. pokrenulo lavinu prvo finansijske krize, a potom recesije, nastavlja da se oporavlja.

Pad državne potrošnje rezultat je teške ideološke bitke na američkoj političkoj sceni između republikanaca koji insistiraju na dogmi da samo jak privatni sektor može da bude lokomotiva ekonomija, a da država nema tu šta da traži, i Obaminih demokrata koji su skloniji kensijanskoj teoriji fiskalnih stimulansa kao mostu do postkrizne obale. Ovo sučeljavanje je u leto 2011. zemlju dovelo na samo ivicu fiskalne blokade, da bi se taj zaplet reprizirao i krajem prošle godine.

U avgustu 2011. postignut je kompromis u koji je ugrađen automatski fiskalni okidač, takozvana sekvestracija (zabrana raspolaganja jednim delom budžeta), koja je trebalo da stupi na snagu 1. januara ove godine, ali je novim dogovorom njena primena odložena za početak marta.

U neizvesnostima oko toga Pentagon je u četvrtom kvartalu svoje nabavke smanjio za čak za 22 odsto – što je najveće kresanje vojnih izdataka od kraja Vijetnamskog rata, 1972.

U Vašingtonu predstoji nova runda teških fiskalnih pregovora u kojima konzervativci nastoje da iznude ono što im je blisku srcu: smanjivanje federalnih izdataka za socijalne programe, na šta demokrate ne pristaju.

Govoreći u ponedeljak na tribini „Njujork tajmsa”, čiji je kolumnista, Krugman je ponovio da deficit ne bi trebalo da bude glavni prioritet, pozvavši Obamu da se usredsredi na mere koje povećavaju zapošljavanje.

„Na mojoj listi stvari koje su razlog za brigu, deficit je na 5. ili 6. mestu”, rekao je Krugman koji ekonomiju predaje na Univerzitetu Prinston. „Zemlje sa stabilnim vladama – a verujem, mada nisam apsolutno siguran, da je to slučaj s našom – koje pozajmljuju u sopstvenoj valuti na ovom terenu imaju značajan manevarski prostor.”