Ратна пруга у новом вихору

Ваљево – После сто година градње, коју су прекидала чак четири рата, железничка пруга од Ваљева до Лознице ових дана поново се нашла у једном неочекиваном вихору. На срећу, без бојеве муниције, али уз оштру реторику због наговештаја преусмеравања новца из недавно добијеног руског кредита за модернизацију деонице Стара Пазова – Нови Сад, о којој раније није било речи. У Колубарском и Мачванском округу због овакве најаве многи су изненађени, па и узнемирени ценећи још увек да се ради о медијским или нечијим другим, спекулацијама.

 Станко Терзић градоначелник Ваљева, први се писмом обратио Влади Србије, премијеру Ивици Дачићу, министру саобраћаја Милутину Мркоњићу и министру финансија Млађану Динкићу, указујући им на значај наставка ове инвестиције за цео Колубарски и Мачвански округ, али и Србију. Он је поред осталог навео да су на овој деоници, дугој 68 километара, до сада урађени најтежи послови међу којима и пробијање четири тунела и да је преостали терен од Причевића до Лознице без озбиљнијих природних препрека за полагање пруге. Подсетио је да за преостале послове постоји комплетна пројектна документација са решеном експропријацијом и да радови практично могу да почну одмах.

Јуче смо после седнице градске Скупштине Ваљева питали Милорада Илића, одборника и помоћника министра саобраћаја за коментар поводом свих тензија које су створене минулих неколико дана око повезивања Ваљева и Лознице железничким колосеком. Он тврди да је став ресорног министарства и министра Мркоњића врло прецизан и да се темељи на мастер плану који је усвојен на нивоу Републике Србије и у којем се налази ова пруга. Све је, додаје, записано и у уговору о кредиту који мора да се испоштује и у којем је тачно наведено пет ставки за које се даје новац међу којима је и око 300 милиона долара, односно 200 милиона евра за пругу Ваљево–Лозница.

 – До неспоразума је дошло на прошле недеље организованој панел дискусији о развоју железница у београдском Медија центру, на којој је нови директор „Железница Србије” Драгољуб Симоновић, изнео да је приоритет железнички Коридор 10. То није спорно, али тренутно за реконструкцију деонице од Старе Пазове до Новог Сада, не постоји чак ни идејно решење, пројекат нити финансијер, практично ништа. За такозвану „ратну пругу” урађена је комплетна документација, а што је, иначе, био један од услова да би се добио кредит. Морам навести и неколико разлога за наставак градње о којима се до сада није говорило а врло су битни. Најпре, треба нагласити да она није локална, односно да ће бити обилазница за теретни транспорт око Београда правцем: Рума–Шабац–Лозница–Ваљево–Пожега–Сталаћ и даље. Ово је битно, јер међународни прописи у железничком саобраћају не дозвољавају да опасни терети иду испод града а што ће се догодити са завршетком Прокопа и градње тунела и метроа испод српске престонице – каже Илић, додајући да би по овом основу у одбрану пруге Ваљево–Лозница од евентуалног пролонгирања радова првенствено, уз Ваљевце и Лозничане, требали да се укључе и Београђани. Он је, вели убеђен, да ће радови бити настављени овог пролећа, јер је у разговору са председником Скупштине „Железница Србије” добио информацију да је уврштена у пословни план за 2013. годину.

  Иначе, после упућивања писма државном врху градоначелник Ваљева није желео да спекулише, како је казао, да ли у позадини најаве о преусмеравању кредита умешана политика. Одлуку о наставку послова, нагласио је, искључиво доноси Влада Србије а не директори или неко трећи. У међувремену Влади Србије се писмено обратио и председник Градског одбора СПС из Лознице, а очекује се да то ових дана учине и из осталих општина и градова из Колубарског и Мачванског округа.

 Иначе, што се тиче економске оправданости и рентабилности пруге Ваљево–Лозница, у више урађених студија потврђено је да би се она исплатила за мање од десет година. По пројекту свих 68 километара пруге било би електрификовано са брзином кретања возова од 120 километара на сат, а њоме би се годишње превозило око 800.000 путника и 3,5 милиона тона робе.