Болница симбол мултиетничности и опстанка

Косовска Митровица – Пуних осам година, од увођења војне и цивилне мисије на Космету, Здравствени центар у северном делу Косовске Митровице, који под својим окриљем има болницу и три дома здравља на подручју севера Косова, представља симбол останка и опстанка Срба на целој територији покрајине. Запослени у овом центру већ годинама се супротстављају искушењима које носи поратно време, а 1.400 здравствених радника (од чега сто лекара свих специјалности осим неурохирурга) успева да пружи здравствене услуге Србима, Албанцима, муслиманима, Горанцима, Ромима... Зато се, с правом, може рећи да је ово једини мултиетнички здравствени центар на Космету, у којем поред већинског броја запослених Срба има и муслимана и Албанаца.

Само у прошлој години, како каже за "Политику" управник болнице др Владимир Аџић, амбулантно је прегледано 144.388 пацијената – не само са севера, већ и из енклава одакле долазе Срби без пратње. Од тога, хоспитализовао је око 11.000 људи. Бележи се и да је у лањској години обављено 1.500 операција. Само у овој години, од јануара до сада, обављено је на Интерном одељењу око 6.000 прегледа, на хирургији око 4.000, на ушном 4.500 пацијената је потражило помоћ, на ортопедији 2.500, док је у протекла три месеца у породилишту свет угледало 190 новорођенчади!

Иако су зграде изграђене још пре скоро пола века, многа одељења су преуређена. Ових дана у плану је и обнова Интерног одељења, као и зграде хируршког блока. Средствима Министарства здравља адаптираће се и домови здравља у Косовској Митровици и у Зубином потоку.

– У болници имамо 700 постеља. Капацитети су нам готово попуњени, а на интерном, хируршком и ортопедском одељењу увек недостаје места. Доста је побољшан квалитет рада и пружања здравствених услуга, захваљујући новим методама лечења, односно набавци најсавременије медицинске опреме. Већ три године на хирургији и урологији обављамо интервенције лапароскопском методом, чиме смо знатно олакшали медицински третман пацијентима – не само са севера Косова, већ и Срба а и осталих неалбанаца који из енклава долазе код нас. На ортопедији већ две године радимо уградњу вештачког кука, до сада смо имали већ сто таквих интервенција. Уградња кука за пацијенте на листи чекања је бесплатна, а за остале тотална протеза кошта 69.000 динара – наводи Аџић, наглашавајући да ће ускоро почети примена нове методе у дијагностици и лечењу зглоба колена, артроскопија, први пут на овом подручју.

Управник болнице истиче и да су на неуропсихијатријском одељењу уведене две нове методе – електроенцелографија (ЕЕГ) и електромионеурографија (ЕМНГ) па пацијенте не морају више да шаљу у веће клиничке центре у Србији, најчешће у Београд. Да се овде стално нешто усавршава, указује и чињеница да је на Нефролошком одељењу отворен нови одељак за дијализу. Иако у последњих годину-две има мање посла него крајем рата, ортопеди и хирурзи и даље су спремни, наглашава Аџић, али каже да "кубуре" са апаратима за анестезију.

Оно што би свакако знатно побољшало квалитет здравствених услуга, јесте набавка скенера. Али, иако Министарство здравља већ три године обећава овај апарат, његово упућивање у Косовску Митровицу још увек је под великим знаком питања.

Додатни проблем је недостатак санитетских возила, од којих су многа прешла и више од 600.000 километара! Реч је о десет амбулантних возила за превоз хитних случајева, што је недовољно да подмири више од 150.000 Срба, који из свих делова покрајине долазе по помоћ. "Имамо обећање министарства, а неопходна су нам још најмање три специјализована возила", каже управник болнице.