Предвидљиви избори у Јерменији

Председнички избори у Јерменији само што нису почели, а догађаји везани за њих све више имају елементе фарсе. Вест од пре два дана да је у Јеревану рањен један од кандидата Паруир Аирикиан, довела је у питање чак и датум гласања заказаног за 18. фебруар.

Истина, рањеном кандидату нико не прогнозира више од неколико процената гласова грађана, па остаје питање откуд је баш он био мета када је у Јерменији јавна тајна да су шансе тренутног председника Сержа Саргсјана да добије други петогодишњи мандат – апсолутне.

Разлоге за таква предвиђања, ипак, не треба тражити у бог зна каквим успесима његове прве фазе владавине. Јерменија је земља у транзицији, што по неком правилу доказаном на многим примерима постсоцијалистичких друштава значи и да је огрезла у корупцију.

Незапосленост и безперспективност су и даље снажан окидач који нагони младе Јермене да срећу траже ван граница сопствене земље. Просечна плата је око 250 америчких долара, и земља очајнички вапи за страним инвестицијама.

Квалитету живота не доприноси ни изолованост у којој се налази ова земља Јужног Кавказа и њених око 3,5 милиона грађана. Односи са Азербејџаном су на нивоу отворене нетрпељивости, а спор са Турском око признавања геноцида са почетка прошлог века је и даље отворена рана.

Добри односи са Ираном и Грузијом им омогућавају контакт са спољним светом, али имајући у виду третман на који Техеран наилази у тренутним међународним односима тешко да је карта на коју би Јереван могао да се ослони.

У таквом амбијенту заиста се чини невероватном процена ипитивача јавног мњења да на овим изборима тренутни председник нема ривала. Разлог је, чини се, недостатак ваљаног такмаца.

Два имена која су раније помињана као озбиљни ривали тренутном шефу државе, Гагик Царукијан и први председник Јерменије од 1991. до 1998. Левон Тер-Петросијан одлучили су да се не кандидују. Ни један ни други нису дали убедљиво објашњење своје одлуке, а нису подржали ни неког другог кандидата.

Оваквим одлукама претходила је иницијатива у парламенту коју је повео опозициони блок Јерменски национални конгрес да се усвајањем одређених амандмана на изборни закон унапреди цео изборни процес. Скупштинска већина је бојкотовала идеју.

„Систем подмићивања и понављања гласања опстаје се уз подршку свих државних тела и владајуће партије”, реаговао је саопштењем Јерменски национални конгрес.

„У ствари, потпуно је уништен механизам конкурентних избора, пословни људи који подржавају опозицију су изложени застрашивању, а фалсификовањем гласова од 500 до 700 хиљада грађана који живе у иностранству спречава се било каква могућност промене власти. Стога сматрамо да је потпуно бесмислено учествовати на оваквим изборима”.

Неки провладини аналитичари предвиђају да ће Серж Саргсјан добити подршку око 72 одсто гласача. Истовремено, Галупово истраживање у које је Ројтерс имао увид показује да свега 18 одсто анкетираних Јермена верује у поштење изборног процеса.

Од шест кандидата који председнику излазе на црту живописношћу се издваја једино Рафи Ованисјан лидер партије Наслеђе. Потомак јерменских досељеника у САД напустио је каријеру адвоката и професора у Калифорнији и 1990. са породицом дошао у Јерменију где је добио место првог министра спољних послова.

Експерти процењују да се због недоследности која је обележила његово политичко деловање ипак не може рачунати на већу подршку народа и да се земља неумитно креће ка другој фази владавине Сержа Саргсјана.