Predvidljivi izbori u Jermeniji

Predsednički izbori u Jermeniji samo što nisu počeli, a događaji vezani za njih sve više imaju elemente farse. Vest od pre dva dana da je u Jerevanu ranjen jedan od kandidata Paruir Airikian, dovela je u pitanje čak i datum glasanja zakazanog za 18. februar.

Istina, ranjenom kandidatu niko ne prognozira više od nekoliko procenata glasova građana, pa ostaje pitanje otkud je baš on bio meta kada je u Jermeniji javna tajna da su šanse trenutnog predsednika Serža Sargsjana da dobije drugi petogodišnji mandat – apsolutne.

Razloge za takva predviđanja, ipak, ne treba tražiti u bog zna kakvim uspesima njegove prve faze vladavine. Jermenija je zemlja u tranziciji, što po nekom pravilu dokazanom na mnogim primerima postsocijalističkih društava znači i da je ogrezla u korupciju.

Nezaposlenost i bezperspektivnost su i dalje snažan okidač koji nagoni mlade Jermene da sreću traže van granica sopstvene zemlje. Prosečna plata je oko 250 američkih dolara, i zemlja očajnički vapi za stranim investicijama.

Kvalitetu života ne doprinosi ni izolovanost u kojoj se nalazi ova zemlja Južnog Kavkaza i njenih oko 3,5 miliona građana. Odnosi sa Azerbejdžanom su na nivou otvorene netrpeljivosti, a spor sa Turskom oko priznavanja genocida sa početka prošlog veka je i dalje otvorena rana.

Dobri odnosi sa Iranom i Gruzijom im omogućavaju kontakt sa spoljnim svetom, ali imajući u vidu tretman na koji Teheran nailazi u trenutnim međunarodnim odnosima teško da je karta na koju bi Jerevan mogao da se osloni.

U takvom ambijentu zaista se čini neverovatnom procena ipitivača javnog mnjenja da na ovim izborima trenutni predsednik nema rivala. Razlog je, čini se, nedostatak valjanog takmaca.

Dva imena koja su ranije pominjana kao ozbiljni rivali trenutnom šefu države, Gagik Carukijan i prvi predsednik Jermenije od 1991. do 1998. Levon Ter-Petrosijan odlučili su da se ne kandiduju. Ni jedan ni drugi nisu dali ubedljivo objašnjenje svoje odluke, a nisu podržali ni nekog drugog kandidata.

Ovakvim odlukama prethodila je inicijativa u parlamentu koju je poveo opozicioni blok Jermenski nacionalni kongres da se usvajanjem određenih amandmana na izborni zakon unapredi ceo izborni proces. Skupštinska većina je bojkotovala ideju.

„Sistem podmićivanja i ponavljanja glasanja opstaje se uz podršku svih državnih tela i vladajuće partije”, reagovao je saopštenjem Jermenski nacionalni kongres.

„U stvari, potpuno je uništen mehanizam konkurentnih izbora, poslovni ljudi koji podržavaju opoziciju su izloženi zastrašivanju, a falsifikovanjem glasova od 500 do 700 hiljada građana koji žive u inostranstvu sprečava se bilo kakva mogućnost promene vlasti. Stoga smatramo da je potpuno besmisleno učestvovati na ovakvim izborima”.

Neki provladini analitičari predviđaju da će Serž Sargsjan dobiti podršku oko 72 odsto glasača. Istovremeno, Galupovo istraživanje u koje je Rojters imao uvid pokazuje da svega 18 odsto anketiranih Jermena veruje u poštenje izbornog procesa.

Od šest kandidata koji predsedniku izlaze na crtu živopisnošću se izdvaja jedino Rafi Ovanisjan lider partije Nasleđe. Potomak jermenskih doseljenika u SAD napustio je karijeru advokata i profesora u Kaliforniji i 1990. sa porodicom došao u Jermeniju gde je dobio mesto prvog ministra spoljnih poslova.

Eksperti procenjuju da se zbog nedoslednosti koja je obeležila njegovo političko delovanje ipak ne može računati na veću podršku naroda i da se zemlja neumitno kreće ka drugoj fazi vladavine Serža Sargsjana.