О холокаусту у учионицама

Група наших професора различитих профила: историчари, професори српског, предавачи грађанског васпитања, филозофи, социолози, сви они који обрађују тему холокауста и геноцида на својим часовима, након десетодневне обуке у Интернационалној школи о холокаусту у Јад Вашему у Израелу, саставили су Приручник за учење о холокаусту као допуну досадашњој настави, који је објављен у издавању новосадског „Платонеума”.

Весна Лучић, професорка историје у основној школи „Стари град” у Ужицу, која је и коаутор уџбеника за историју за пети, шести и седми разред, у издању „Бигза”, за наш лист преноси своја искуства, наглашавајући да у наставним плановима у Србији до сада нису постојале издвојене лекције о овом проблематици. Тема холокауста, како додаје, углавном је дотицана као део већих целина – кроз обраду нацизма, Другог светског рата уопште, појединих текстова из српског језика, као и тема из грађанског васпитања и веронауке, али разрада ове теме, сматра ова историчарка, више је остављена избору наставника који осмишљава час у складу са својим личним афинитетима и могућностима.

– Холокауст има универзалан карактер у истраживању о другим геноцидима и свим осталим облицима кршења људских права, будући да у себи носи све елементе оваквог злочина, од предрасуде до масовног истребљења других, само зато што су други. Развијање образовања о холокаусту даје свест како стваралачки превазићи трагично наслеђе и како разумети свет у којем живимо, што је претпоставка за свако помирење, тако потребно и нама на Балкану, каже Весна Лучић.

Већину текстова у овом приручнику урадили су професори из Зрењанина, Новог Сада, Београда, Лесковца, Ваљева и Ужица, с циљем да наставницима и професорима пруже методичку основу за рад са ученицима, квалитетан чињенични материјал, разноврсне историјске изворе, методе и технике за рад на часу.

– Када се припрема за час о холокаусту, наставник мора да води рачуна о узрасту ученика и могућим емоционалним реакцијама при анализи историјских извора. Сваки овакав час отвара велике моралне дилеме и мора се завршити позитивном поруком, са вером у будућност, уз избегавање да било коју нацију сведемо на једностран и стереотипан опис. Ову тему треба анализирати са позиција посматрача, злочинаца и жртава, и обавезно нагласити улогу праведника који су ризиковали своје животе и животе најближих, не би ли спасили жртве холокауста.

Наша саговорница сматра да наставници некад немају вештине, знање и мотиве да се баве осетљивим темама, док ученици, пак, увек изнова постављају питања како су људи у стању да се свирепо понашају према другим људима.         

– Мој прилог у овом приручнику „Холокауст у Србији у историјским изворима и литератури” састоји се из два сегмента; један обрађује „Прогон Јеврејатоком 1941/1942. године у окупираној Србији”, а други „Солидарност и помоћ Јеврејима у Србији”. Првим је предвиђено да се обнове знања о појмовима антисемитизам и холокауст, а потом да се обради хронологија и суштина донетих антијеврејских закона у окупираној Србији. Анализирају се врсте угрожених права овим законима и њихове последице. У другом делу обрађује се тема праведника, оних који су спасавали Јевреје у Србији, без обзира на опасности којима су били изложени. То се ради кроз сведочанства преживелих Јевреја. Часови су тако осмишљени да ученик активно учествује у анализи материјала: карти, историјских текстова и самостално доноси закључке – каже ова професорка историје.

Према њеним речима, Приручник о холокаусту даје примере која питања треба покренути када се са ученицима разговара о животу Јевреја пре Другог светског рата у Србији и Европи, развоју и успону нацизма у Европи, његовом ширењу на Југославију, последицама холокауста за Јевреје у Европи, Југославији и Србији. Кроз текстове су представљени Живот у гету, Логор Сајмиште, јеврејски транспорт са позиције жртве и злочинца. Обрађена је и тема Деца у холокаусту кроз сведочанства преживеле деце, као и Дневник Ане Франк. Препоручује се да се на часовима читају искуства и писма преживелих Јевреја, као сећање на живот у гету, да се разговара о условима у тадашњим логорима, прегледају историјска документа, и на тај начин осуђује насиље и сагледавају његове последице, а ученици охрабрују да изнесу своја осећања. На крају приручника дата су упутства за радионице „Холокауст у превенцији злочина против човечности” и „Одговорност – индивидуална и друштвена”.

У овом приручнику представљено је и обиље историјских извора и литературе, као и различити начини рада на часу који ученике стављају у активан, креативан и критички однос. Представници Јад Вашема имали су прилику да се упознају са текстовима у овом издању и сматрају да је потребно превести га на хебрејски и користити као наставно средство и у њиховом центру о холокаусту.