O holokaustu u učionicama

Grupa naših profesora različitih profila: istoričari, profesori srpskog, predavači građanskog vaspitanja, filozofi, sociolozi, svi oni koji obrađuju temu holokausta i genocida na svojim časovima, nakon desetodnevne obuke u Internacionalnoj školi o holokaustu u Jad Vašemu u Izraelu, sastavili su Priručnik za učenje o holokaustu kao dopunu dosadašnjoj nastavi, koji je objavljen u izdavanju novosadskog „Platoneuma”.

Vesna Lučić, profesorka istorije u osnovnoj školi „Stari grad” u Užicu, koja je i koautor udžbenika za istoriju za peti, šesti i sedmi razred, u izdanju „Bigza”, za naš list prenosi svoja iskustva, naglašavajući da u nastavnim planovima u Srbiji do sada nisu postojale izdvojene lekcije o ovom problematici. Tema holokausta, kako dodaje, uglavnom je doticana kao deo većih celina – kroz obradu nacizma, Drugog svetskog rata uopšte, pojedinih tekstova iz srpskog jezika, kao i tema iz građanskog vaspitanja i veronauke, ali razrada ove teme, smatra ova istoričarka, više je ostavljena izboru nastavnika koji osmišljava čas u skladu sa svojim ličnim afinitetima i mogućnostima.

– Holokaust ima univerzalan karakter u istraživanju o drugim genocidima i svim ostalim oblicima kršenja ljudskih prava, budući da u sebi nosi sve elemente ovakvog zločina, od predrasude do masovnog istrebljenja drugih, samo zato što su drugi. Razvijanje obrazovanja o holokaustu daje svest kako stvaralački prevazići tragično nasleđe i kako razumeti svet u kojem živimo, što je pretpostavka za svako pomirenje, tako potrebno i nama na Balkanu, kaže Vesna Lučić.

Većinu tekstova u ovom priručniku uradili su profesori iz Zrenjanina, Novog Sada, Beograda, Leskovca, Valjeva i Užica, s ciljem da nastavnicima i profesorima pruže metodičku osnovu za rad sa učenicima, kvalitetan činjenični materijal, raznovrsne istorijske izvore, metode i tehnike za rad na času.

– Kada se priprema za čas o holokaustu, nastavnik mora da vodi računa o uzrastu učenika i mogućim emocionalnim reakcijama pri analizi istorijskih izvora. Svaki ovakav čas otvara velike moralne dileme i mora se završiti pozitivnom porukom, sa verom u budućnost, uz izbegavanje da bilo koju naciju svedemo na jednostran i stereotipan opis. Ovu temu treba analizirati sa pozicija posmatrača, zločinaca i žrtava, i obavezno naglasiti ulogu pravednika koji su rizikovali svoje živote i živote najbližih, ne bi li spasili žrtve holokausta.

Naša sagovornica smatra da nastavnici nekad nemaju veštine, znanje i motive da se bave osetljivim temama, dok učenici, pak, uvek iznova postavljaju pitanja kako su ljudi u stanju da se svirepo ponašaju prema drugim ljudima.         

– Moj prilog u ovom priručniku „Holokaust u Srbiji u istorijskim izvorima i literaturi” sastoji se iz dva segmenta; jedan obrađuje „Progon Jevrejatokom 1941/1942. godine u okupiranoj Srbiji”, a drugi „Solidarnost i pomoć Jevrejima u Srbiji”. Prvim je predviđeno da se obnove znanja o pojmovima antisemitizam i holokaust, a potom da se obradi hronologija i suština donetih antijevrejskih zakona u okupiranoj Srbiji. Analiziraju se vrste ugroženih prava ovim zakonima i njihove posledice. U drugom delu obrađuje se tema pravednika, onih koji su spasavali Jevreje u Srbiji, bez obzira na opasnosti kojima su bili izloženi. To se radi kroz svedočanstva preživelih Jevreja. Časovi su tako osmišljeni da učenik aktivno učestvuje u analizi materijala: karti, istorijskih tekstova i samostalno donosi zaključke – kaže ova profesorka istorije.

Prema njenim rečima, Priručnik o holokaustu daje primere koja pitanja treba pokrenuti kada se sa učenicima razgovara o životu Jevreja pre Drugog svetskog rata u Srbiji i Evropi, razvoju i usponu nacizma u Evropi, njegovom širenju na Jugoslaviju, posledicama holokausta za Jevreje u Evropi, Jugoslaviji i Srbiji. Kroz tekstove su predstavljeni Život u getu, Logor Sajmište, jevrejski transport sa pozicije žrtve i zločinca. Obrađena je i tema Deca u holokaustu kroz svedočanstva preživele dece, kao i Dnevnik Ane Frank. Preporučuje se da se na časovima čitaju iskustva i pisma preživelih Jevreja, kao sećanje na život u getu, da se razgovara o uslovima u tadašnjim logorima, pregledaju istorijska dokumenta, i na taj način osuđuje nasilje i sagledavaju njegove posledice, a učenici ohrabruju da iznesu svoja osećanja. Na kraju priručnika data su uputstva za radionice „Holokaust u prevenciji zločina protiv čovečnosti” i „Odgovornost – individualna i društvena”.

U ovom priručniku predstavljeno je i obilje istorijskih izvora i literature, kao i različiti načini rada na času koji učenike stavljaju u aktivan, kreativan i kritički odnos. Predstavnici Jad Vašema imali su priliku da se upoznaju sa tekstovima u ovom izdanju i smatraju da je potrebno prevesti ga na hebrejski i koristiti kao nastavno sredstvo i u njihovom centru o holokaustu.