Погинулог дечака нико не тражи

Тело непознатог дечака, старог између девет и тринаест година пронађено је прексиноћ на крову вагона теретног воза на ранжирној станици "Макиш" у Београду, саопштено је у МУП-у Србије. Тело детета превезено је у Институт за судску медицину, а у полицији кажу да нико није пријавио нестанак дечака, тако да се не зна да ли је погинуо у Макишу или је, што је мање вероватно, страдао на другом месту, па је тело на вагону стигло у Београд.

Несрећни малишан је, према извештају полиције, имао опекотине на кожи од струјног удара, а у "Железницама Србије" претпостављају да се дечак играо на крову вагона, у непосредној близини контактне жице, кроз коју пролази 25.000 волти напона, што га је коштало живота.

Према речима Милана Милошевића, помоћника председника синдиката за послове инфраструктуре у Железницама Србије, у оваквим несрећама смрт је често исход, или, у бољем случају, повређени задобија тешке телесне повреде.

– Деца су најчешће жртве због незнања и непажње. Играју се око железничких станица, а нека од њих се пењу на вагоне и јуре по крову, што је веома опасно. Довољно је да дечак подигне руку и приближи је на двадесетак центиметара жици. Истог тренутка удара га струја и ствара се такозвани електрични лук. Том приликом чује се страховит пуцањ – објашњава Милошевић.

Он каже да годишње на тај начин страда једно или двоје деце. У дугогодишњој каријери, Милошевић се сусретао са оваквим ситуацијама.

– Колико знам, до сада у Макишу није било несрећа ове врсте, али то је велика ранжирна станица са 79 колосека, није чудно да неко дете тамо залута играјући се. Познати су случајеви од пре неколико година, нешто слично се десило у Ваљеву и на станици у Земун Пољу. У Ваљеву су два дечака чекала воз који је каснио, и у међувремену су се попели на један од вагона који су стајали у станици. Једног од њих је ударила струја и само је чудом преживео. Међутим, чак и када струја од 25.000 волти не убије, она ствара дубоке опекотине на кожи. Осим тога, страдају и унутрашњи органи, највише бубрези. После удара лечење траје месецима, а опоравак је тежак и болан – објашњава Милошевић.

Наш саговорник каже да и временске прилике, као што је влажност ваздуха, утичу на то да ли неко може да преживи ову врсту несреће. Један човек је преживео удар пре неколико година на станици у Сурчину, вероватно зато што је носио гумене чизме.

– У Србији постоји 3.800 километара пруге, а 30 одсто је електрифицирано. Временом ће мрежа бити проширивана, што само може да повећа опасност. Чињеница је да су на већини вагона написана упозорења о опасности од високог напона, али то изгледа није довољно – каже Милошевић.