Хилари Клинтон: епилог или пролог?

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Јуче је у Стејт департменту био први радни дан новог државног секретара Џона Керија, али много већи публицитет од његовог доласка добио је одлазак претходнице Хилари Клинтон, која се опраштала целе прошле недеље, да би коначно, после говора пред запосленима, већ у суботу ујутру себи могла да дозволи луксуз да дан проведе у пиџами.

Протекле недеље потрошено је прилично штампарске боје и времена на кабловским ТВ мрежама да се вреднује учинак њеног четворогодишњег шефовања америчком дипломатијом, али још више да се докучи да ли је њен одлазак епилог једне изузетне каријере – била је прва дама, сенаторка и државна секретарка – или пак пролог још већем постигнућу: да 2016. постане прва „мадам президент”.

Око првога је постигнут консензус: била је одличан шеф велике спољнополитичке машинерије, енергичан и лојалан члан тима председника Обаме, али није била у улози диригента америчке спољне политике: палица је остала у Белој кући. За њено име не везује се неко импресивно дипломатско постигнуће, мада није било ни катастрофалних неуспеха.

То је можда најбоље сажето у „Њујоркеру”, била је „велики амбасадор, али не и велики државни секретар”.

Извесну сенку бацио је додуше инцидент у Бенгазију, где су 11. септембра прошле године у терористичком нападу на амерички конзулат убијени амбасадор и тројица дипломата. У сведочењу у Конгресу, Клинтонова је прихватила (командну) одговорност за ту трагедију, мада не и личну кривицу.

На сајту Стејт департмента предочена је детаљна статистика њене четири године у улози шефице дипломатије, набрајањем да је укњижила 956.733 авионских миља (1,54 милиона километара), посећујући 112 земаља, да је на путовањима провела чак 13 месеци. Уствари, Хилари Клинтон је већ пуне две деценије под рефлекторима, због чега је најпознатија жена у Америци и најпознатија Американка на планети.

Према децембарском истраживању„Галупа”, она је и најуважаванија жена света (актуелна прва дама Мишел Обама је тек на другом месту, али са значајном дистанцом). Недељник „Њусвик” (сада искључиво дигитални), прогласио ју је и најважнијом женом у америчкој политичкој историји.

У моменту одласка, њен рејтинг је изузетних 69 одсто – знатно је популарнија од Обаме – па је медијских спекулација о њеним намерама за следећу председничку трку протеклих дана било у обиљу.

„Сада нисам склона да то учиним”, гласио је њен одговор дат последњег радног дана у Стејт департменту, који је протумачен као нешто између не и да: да су врата одшкринута, са неизвесношћу да ли ће бити сасвим отворена или залупљена.

Процене су да би у трци 2016. она имала велику почетну предност. Њено учешће би, прво, обесхрабрило друге претенденте демократа, укључујући и потпредседника Бајдена, који све учесталије наговештава да ће се за њега „још гласати”.

На питање у недавном интервјуу да ли би подржао кандидатуру Клинтонове, Обама је одговорио: „Па ја сам тек пре четири дана поднео заклетву.”

Нико не очекује да она своје намере обелодани пре 2014, упркос томе што је већ основан један „суперполитички комитет” за њену кампању, који се закитио адекватним именом „Спремни за Хилари”. Иза тог комитета је наводно мрежа донатора са дубоким џеповима.

Иако је прерано за распредање о томе шта би њена кандидатура донела, већ се указује да би на власти била другачија од Обаме, наклоњенија бизнису и ближа центру, дакле на линији политике њеног супруга, председника Била Клинтона.

На другој страни теразија је њено здравље: у децембру је једно време била у болници, после несвестице и тромба у мозгу задобијеног падом у кући. Приметно је добила на тежини и носи специјалне наочаре, без којих, наводно, види двоструко.

Има 65 година, па би први мандат започела са 69, што не би био хендикеп: Роналд Реган се у Белу кућу уселио са 70.

Све у свему, одговор на питање да ли ће Америка већ следећом приликом добити прву председницу у својој историји, у овом моменту је онај који је за овакве ситуације уобичајен: може да буде, али не мора да значи.