Кога све може да убије Обама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Стара контроверза око тога може ли председник или неко кога он овласти да одобри убиство неког америчког држављанина само осумњиченог, али не и формално оптуженог да је члан терористичких формација, добила је нови замах „цурењем” документа у којем се износе легалне основе за такво поступање.

Према првим реакцијама, паралеле овога са Бушовим оправдањем тортуре као методе ислеђивања су упадљиве, с тим што је Обама отишао за велики корак даље.

Да овај „бели папир” Министарства правде од 16 страна није само правно оправдавање неке могуће ситуације сведочи чињеница да су два америчка држављанина већ била жртве „циљаног убијања” из „дронова”: у Јемену су пре две године тако ликвидирани амерички држављани Анвар Авлаки и Самир Кан, против којих претходно није била подигнута формална оптужница за кривично дело, припадност Ал Каиди чији је Авлаки био један од идеолога. У том нападу погинуо је и његов 16-годишњи син.

Американце од атентата сопствене државе штите Устав и закони: држава по њима може да буде егзекутор само на основу судске пресуде. „Бели папир” легално покриће за изузеће од овога тражи у легитимном праву државе на самоодбрану и заштиту својих грађана.

На „листу за одстрел” тако могу да буду стављени сви за које се процени да као „оперативни лидери” Ал Каиде и других терористичких формација представљају „непосредну” претњу насилног напада на САД, при чему није неопходно да „САД имају јасне доказе да ће се напад на америчке личности и интересе догодити у непосредној будућности”, каже се у овом документу.

Уместо тога, „обавештен високи функционер владе” може да одлучи да је нациљани Американац „недавно” био ангажован у „активностима” које представљају претњу насилног напада, при чему „нема доказа да се од таквих активности одустало”. У документу се при томе не дефинишу појмови „недавно” и „активности”.„Бели папир” такође образлаже зашто „правно убијање у самоодбрани није атентат”. „По мишљењу министарства (правде), летална операција извршена против америчког држављанина чије понашање представља непосредну претњу насилног напада против САД била би легитимни чин националне самоодбране који не би прекршио забрану атентата. Слично томе, употреба смртоносне силе у складу са законима рата против појединаца који су легитимни војни циљеви била би законита и такође не би кршила забрану атентата.”

Овај документ је, како се износи, још прошлог јуна предочен надлежним сенатским комитетима (правосудном и обавештајном), уз услов да се његов садржај не износи нити јавно коментарише.„Ово је језив документ”, оценио је Џамил Џафер, заменик правног директора Америчке уније за грађанске слободе. „У основи, он тврди да влада има право да вансудски убија америчке држављане, при чему су лимити које себи у том погледу поставља еластични и непрецизно дефинисани, па се лако види да њима може да се манипулише.”

„Легално и страшно”, оцена је коју је овим поводом у свом блогу дао Данијел Сервер,професор на Универзитету„Џон Хопкинс”. „Прво што пада у очи јесте да се документ се позива на ’непосредну’ претњу, али одмах потом под ’непосредном’ подразумева и операцију која још није ни планирана”, каже Сервер.

Обама ће због овога сигурно бити на мети својих разочараних либералних следбеника, а директној ватри ће најпре бити изложен његов изабраник за место новог директора ЦИА (која управља програмом „циљаних убијања” из дронова) Џон Бренан, коме ових дана предстоји преслишавање у Сенату, у процедури потврде његовог именовања.