Укор новинарима

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Ослобађајућом пресудом Шестог војног суда у Сен Галену, у процесу против тројице новинара швајцарског недељника "Зонтагсблик", оптужених по члану 106 казненог војног закона, за одавање државних тајни и угрожавање безбедности, није стављена тачка на вишемесечну јавну расправу – да ли је право државних органа да зарад очувања безбедности заташкавају информације од општег интереса, ипак, прече од права јавности да правовремено, без улепшавања, сазна истину?

Нерасположење у демократски настројеној швајцарској јавности подстакнуто је образложењем пресуде седмочланог судског већа. Иако су војне судије донеле ослобађајућу пресуду, уз то наложиле Савезној благајни да новинарима исплати обештећење у износу од 20.000 швајцарских франака, у коментару су истакли: "Нема основа за изрицање казне, али то не значи да понашање оптужених не подлеже моралној осуди... Новинари нису угрозили безбедност, ни функционалност делова армије, али су својим извештавањем ометали рад војнобезбедносне службе, довели у питање њену репутацију".

Суд није уважио чињеницу да је извештавање новинара прихваћено од стране Европског парламента и од Савета Европе као конкретан доказ о постојању тајних затвора ЦИА на Старом континенту – утицало је на одлуку о оснивању комисија које би истражиле аферу ЦИА.

Подсећања ради, тројица новинара, Беат Јост, Сандро Броц и њихов бивши главни уредник Кристоф Гренахер, објавили су 8. јануара 2006. године садржај и факсимил телефакса египатске владе, упућеног амбасади у Лондону, до кога је, претходно, дошла швајцарска Стратешка обавештајна служба СНД "у оквиру рутинског надзора етра". Факс је представљао прворазредну сензацију. Био је први у јавности познати званични извештај у коме је указано на постојање тајних затвора ЦИА широм Европе. До тог тренутка, постојање таквих затвора приписивано је "спекулацијама делимично информисаних" припадника невладине организације "Амнести интернешенел".

Као посебно отежавајућа околност, новинарима је стављено на терет да су текст телефакса из војног документа под шифром "НД – поверљиво" објавили у штампи, игноришући претходну опомену надлежних органа. Када су, како сами тврде, новинари игром случаја дошли до поверљивих података, обратили су се шефу армије Кристофу Кекајсу, тражећи потврду аутентичности документа. Кекајс их је, међутим, упозорио да се ради о државној и војној тајни која није намењена јавности.

Ослобађајућа пресуда, најзад, протумачена је у првим реакцијама критичара и као резултат масовних протеста у јавности. На дан суђења, пред војним судом у Сен Галену обрео се и Дик Марти, швајцарски истражитељ у "комисији ЦИА" Савета Европе, изражавајући наду да је овај процес последњи који се у његовој земљи води против новинара који су казивали истину.

По изрицању ослобађајуће пресуде, "Политици" се обратио новинар Сандро Броз, описујући судску одлуку као тријумф новинара који се равнају према принципу "истина изнад свега" и изразио наду да је пресудом однесена коначна победа у име слободе штампе у Швајцарској. Главни уредник "Зонтагсблика" Марк Валдер, међутим, није био спреман да прихвати овако оптимистичко тумачење свог редакцијског колеге. У подужем телефонском разговору указао је аутору ових редова на другу димензију процеса. "Никада више не би смело да се догоди да пред једним специјалним војним судом одговарају – цивили", рекао је и додао, "али до коначног остварења тог циља би могло да прође још доста времена."