Ukor novinarima

ANALIZA VESTI
Oslobađajućom presudom Šestog vojnog suda u Sen Galenu, u procesu protiv trojice novinara švajcarskog nedeljnika "Zontagsblik", optuženih po članu 106 kaznenog vojnog zakona, za odavanje državnih tajni i ugrožavanje bezbednosti, nije stavljena tačka na višemesečnu javnu raspravu – da li je pravo državnih organa da zarad očuvanja bezbednosti zataškavaju informacije od opšteg interesa, ipak, preče od prava javnosti da pravovremeno, bez ulepšavanja, sazna istinu?

Neraspoloženje u demokratski nastrojenoj švajcarskoj javnosti podstaknuto je obrazloženjem presude sedmočlanog sudskog veća. Iako su vojne sudije donele oslobađajuću presudu, uz to naložile Saveznoj blagajni da novinarima isplati obeštećenje u iznosu od 20.000 švajcarskih franaka, u komentaru su istakli: "Nema osnova za izricanje kazne, ali to ne znači da ponašanje optuženih ne podleže moralnoj osudi... Novinari nisu ugrozili bezbednost, ni funkcionalnost delova armije, ali su svojim izveštavanjem ometali rad vojnobezbednosne službe, doveli u pitanje njenu reputaciju".

Sud nije uvažio činjenicu da je izveštavanje novinara prihvaćeno od strane Evropskog parlamenta i od Saveta Evrope kao konkretan dokaz o postojanju tajnih zatvora CIA na Starom kontinentu – uticalo je na odluku o osnivanju komisija koje bi istražile aferu CIA.

Podsećanja radi, trojica novinara, Beat Jost, Sandro Broc i njihov bivši glavni urednik Kristof Grenaher, objavili su 8. januara 2006. godine sadržaj i faksimil telefaksa egipatske vlade, upućenog ambasadi u Londonu, do koga je, prethodno, došla švajcarska Strateška obaveštajna služba SND "u okviru rutinskog nadzora etra". Faks je predstavljao prvorazrednu senzaciju. Bio je prvi u javnosti poznati zvanični izveštaj u kome je ukazano na postojanje tajnih zatvora CIA širom Evrope. Do tog trenutka, postojanje takvih zatvora pripisivano je "spekulacijama delimično informisanih" pripadnika nevladine organizacije "Amnesti internešenel".

Kao posebno otežavajuća okolnost, novinarima je stavljeno na teret da su tekst telefaksa iz vojnog dokumenta pod šifrom "ND – poverljivo" objavili u štampi, ignorišući prethodnu opomenu nadležnih organa. Kada su, kako sami tvrde, novinari igrom slučaja došli do poverljivih podataka, obratili su se šefu armije Kristofu Kekajsu, tražeći potvrdu autentičnosti dokumenta. Kekajs ih je, međutim, upozorio da se radi o državnoj i vojnoj tajni koja nije namenjena javnosti.

Oslobađajuća presuda, najzad, protumačena je u prvim reakcijama kritičara i kao rezultat masovnih protesta u javnosti. Na dan suđenja, pred vojnim sudom u Sen Galenu obreo se i Dik Marti, švajcarski istražitelj u "komisiji CIA" Saveta Evrope, izražavajući nadu da je ovaj proces poslednji koji se u njegovoj zemlji vodi protiv novinara koji su kazivali istinu.

Po izricanju oslobađajuće presude, "Politici" se obratio novinar Sandro Broz, opisujući sudsku odluku kao trijumf novinara koji se ravnaju prema principu "istina iznad svega" i izrazio nadu da je presudom odnesena konačna pobeda u ime slobode štampe u Švajcarskoj. Glavni urednik "Zontagsblika" Mark Valder, međutim, nije bio spreman da prihvati ovako optimističko tumačenje svog redakcijskog kolege. U podužem telefonskom razgovoru ukazao je autoru ovih redova na drugu dimenziju procesa. "Nikada više ne bi smelo da se dogodi da pred jednim specijalnim vojnim sudom odgovaraju – civili", rekao je i dodao, "ali do konačnog ostvarenja tog cilja bi moglo da prođe još dosta vremena."