Пшеница у Војводини почела да класа
Нови Сад – У протеклим годинама у ово време пшеница се увек налазила у фази пуног бокорења и пред развојним циклусом када почиње да власа. Међутим, ове године, према јучерашњим извештајима, пшеница је већ у потпуности власала, а на неким подручјима где су њиве раније засејане почело је и класање, у чему предњачи озими јечам, рекао је у јучерашњем разговору за "Политику" наш угледни стручњак академик др Србислав Денчић, управник Завода за стрна жита у Новом Саду.
Разлог овој помало невероватној појави, као што се може и претпоставити, јесте изузетно ранија вегетација овог пролећа и незапамћено топла зима. Зато су претходне фазе развоја пшенице убрзане, посебно зато што је и влаге током јануара и фебруара било довољно, тако да уобичајеног зимског мировања биљака, како каже др Денчић, није ни било.
"Најмање 30 последњих година, колико ја пратим ову област, овакав случај нисмо имали. Међутим, како ће се хлебно жито даље развијати зависи такође и од предстојећих временских услова (температуре и падавине). Већ 20 дана нема кише и тренутно је земљишни слој прилично просушен, а немамо никакве залихе зимске влаге. То ће у сваком случају ограничити висину класа овогодишњег рода. Ми смо мерили дубину тла на њивама и чак до 90 центиметара дубине у земљишту нема влаге или је она симболична. Пшеница је адаптативна биљка и може да издржи велики стрес као што је и овај, али да би се стање битно поправило неопходне су обилне падавине. У супротном, не пише нам се добро, јер нисам сигуран да се можемо поуздати у лањске залихе", упозорава наш саговорник.
Коментаришући вести са терена да се на више места појавила "жутица" пшенице, др Денчић каже да то није никаква посебно забрињавајућа појава и да се због ње не очекују озбиљније последице. Реч је, условно речено, о болести вирусног порекла која се у биљци учаури још у јесен, али др Денчић указује да су њоме захваћене мање парцеле под јечмом, а пшеница још мање, и то на рубним деловима парцела.
Међутим, он указује да је разлог жућења и недовољна употреба минералног ђубрива и то, по свој прилици, у већој мери него поменута појава вирусног порекла.
У Војводини је под пшеницом 292.000 хектара, а у целој Србији 536.000 хектара. Да једна невоља никад не иде сама говоре управо ови подаци: ово је, после прошлогодишње жетве, друга година по екстремно малим укупним површинама под хлебним житом откад се у новијој историји научно прате подаци о томе. Никад у Србији раније пшеница није сејана испод 600.000 хектара, тако да стручњаци указују да се, уколико приноси буду слаби (при прогнози од око 3,7 тона по хектару), тешко може очекивати да ћемо имати вишак хлебног зрна. Једино се са просечним приносом од четири тоне у централном делу Србије и око пет тона у Војводини можемо надати доброј жетви.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


