Pšenica u Vojvodini počela da klasa
Novi Sad – U proteklim godinama u ovo vreme pšenica se uvek nalazila u fazi punog bokorenja i pred razvojnim ciklusom kada počinje da vlasa. Međutim, ove godine, prema jučerašnjim izveštajima, pšenica je već u potpunosti vlasala, a na nekim područjima gde su njive ranije zasejane počelo je i klasanje, u čemu prednjači ozimi ječam, rekao je u jučerašnjem razgovoru za "Politiku" naš ugledni stručnjak akademik dr Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita u Novom Sadu.
Razlog ovoj pomalo neverovatnoj pojavi, kao što se može i pretpostaviti, jeste izuzetno ranija vegetacija ovog proleća i nezapamćeno topla zima. Zato su prethodne faze razvoja pšenice ubrzane, posebno zato što je i vlage tokom januara i februara bilo dovoljno, tako da uobičajenog zimskog mirovanja biljaka, kako kaže dr Denčić, nije ni bilo.
"Najmanje 30 poslednjih godina, koliko ja pratim ovu oblast, ovakav slučaj nismo imali. Međutim, kako će se hlebno žito dalje razvijati zavisi takođe i od predstojećih vremenskih uslova (temperature i padavine). Već 20 dana nema kiše i trenutno je zemljišni sloj prilično prosušen, a nemamo nikakve zalihe zimske vlage. To će u svakom slučaju ograničiti visinu klasa ovogodišnjeg roda. Mi smo merili dubinu tla na njivama i čak do 90 centimetara dubine u zemljištu nema vlage ili je ona simbolična. Pšenica je adaptativna biljka i može da izdrži veliki stres kao što je i ovaj, ali da bi se stanje bitno popravilo neophodne su obilne padavine. U suprotnom, ne piše nam se dobro, jer nisam siguran da se možemo pouzdati u lanjske zalihe", upozorava naš sagovornik.
Komentarišući vesti sa terena da se na više mesta pojavila "žutica" pšenice, dr Denčić kaže da to nije nikakva posebno zabrinjavajuća pojava i da se zbog nje ne očekuju ozbiljnije posledice. Reč je, uslovno rečeno, o bolesti virusnog porekla koja se u biljci učauri još u jesen, ali dr Denčić ukazuje da su njome zahvaćene manje parcele pod ječmom, a pšenica još manje, i to na rubnim delovima parcela.
Međutim, on ukazuje da je razlog žućenja i nedovoljna upotreba mineralnog đubriva i to, po svoj prilici, u većoj meri nego pomenuta pojava virusnog porekla.
U Vojvodini je pod pšenicom 292.000 hektara, a u celoj Srbiji 536.000 hektara. Da jedna nevolja nikad ne ide sama govore upravo ovi podaci: ovo je, posle prošlogodišnje žetve, druga godina po ekstremno malim ukupnim površinama pod hlebnim žitom otkad se u novijoj istoriji naučno prate podaci o tome. Nikad u Srbiji ranije pšenica nije sejana ispod 600.000 hektara, tako da stručnjaci ukazuju da se, ukoliko prinosi budu slabi (pri prognozi od oko 3,7 tona po hektaru), teško može očekivati da ćemo imati višak hlebnog zrna. Jedino se sa prosečnim prinosom od četiri tone u centralnom delu Srbije i oko pet tona u Vojvodini možemo nadati dobroj žetvi.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
