Стрепња од краткорочног бољитка

Србија се у јануару раздужила за 125 милиона евра, а дефицит републичког буџета у првом овогодишњем месецу био је седам милијарди динара, што је двоструко мање од планираног за тај месец и 3,4 милијарди динара мање у поређењу са минусом у јануару прошле године, саопштило је Министарство финансија и привреде. На крају прошлог месеца јавни дуг је смањен са децембарских 60,5 на 59,9 одсто БДП на крају јануара.

Рекло би се да је државним финансијама на почетку године лепо кренуло, иако је прерано за било какве коначне судове. Оно што је сасвим извесно јесте да је држава на почетку године закорачила ка два од три велика економска циља – да заустави раст јавног дуга и преполови буџетски дефицит.

Двоструко мањи дефицит буџета у јануару од планираног за тај месец последица је већих прихода од ПДВ-а и акциза, јер су и стопе ових дажбина више него у јануару прошле године. Од ПДВ се у буџет слило 36,4 милијарде динара. Поред тога, држава је више приходовала и од акциза, 16,4 милијарде динара.

Драгијана Радоњић, посебни саветник министра финансија и привреде, напомиње да је овогодишњи јануарски минус за 3,4 милијарди динара мањи од прошлогодишњег у истом месецу зато што се мање троши.

– Уведена је већа контрола расхода и она је допринела мањем јануарском дефициту. Истовремено, неке од предузетих мера за побољшање ликвидности привреде већ дају резултате. Увели смо скраћење рокова враћања ПДВ-а, тако да се претежним извозницима овај порез враћа за 10, а осталима после 30 дана – рекла је Радоњићева.

Побољшању здравља јавних финансија доприноси и такозвана условна пореска амнестија. Пореским дужницима држава је понудила могућност да редовним плаћањем обавеза, до краја јануара, заслуже отпис затезних камата и отплату дуга на рате. Ефекти ове мере виде се у највећој мери у консолидованом рачуну буџета државе. Они се углавном односе на приходе фондова обавезног социјалног осигурања и приходе локалних самоуправа, као што су доприноси за социјално осигурање и порез на имовину.

Законом о буџету укупан дефицит за ову годину планиран је у износу од 121,9 милијарди динара, што је 3,3 одсто бруто друштвеног производа, односно двоструко мање од дефицита оствареног у претходној години.

Економиста Горан Николић сматра да ће готово извесно већа пољопривредна и индустријска производња у 2013. допринети повећању извоза, опоравку јавних финансија и већој вредности свега произведеног у поређењу са прошлом годином за 2,5 одсто.

– Са изласком из рецесије лакше ће се постићи споразум са Међународним монетарним фондом о надгледању наше економије. Стабилност јавних финансија повећава поверење страних инвеститора, али истовремено и смањује камате на наша задуживања – указује Николић.

--------------------------------------------------------

Убрзано раздуживање

У Министарству финансија истичу да је терет државног дуга на крају јануара био мањи од оног из новембра прошле године зато што су отплаћени доспели кредити у укупном износу од 468 милиона евра. За отплату главнице плаћено је 413 милиона евра, а за камату још 55 милиона евра. Домаћим повериоцима је отплаћено 303 милиона евра главницедуга по основу дугорочних, као и 88 милиона евра главнице по основу краткорочних хартија од вредности. Иностраним повериоцима је отплаћено 14 милиона евра, као и 15 милиона евра за дате гаранције.

Држава је у јануару смањила дуг, иако се и у том месецу задужила. За отплату доспелих кредитаемитовала је нове хартије од вредности на домаћем финансијском тржишту у износу од 37 милијарди динара. Истовремено је за финансирање инвестиционих пројеката повучено 40 милиона евра од претходно уговорених кредита.