Strepnja od kratkoročnog boljitka

Srbija se u januaru razdužila za 125 miliona evra, a deficit republičkog budžeta u prvom ovogodišnjem mesecu bio je sedam milijardi dinara, što je dvostruko manje od planiranog za taj mesec i 3,4 milijardi dinara manje u poređenju sa minusom u januaru prošle godine, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede. Na kraju prošlog meseca javni dug je smanjen sa decembarskih 60,5 na 59,9 odsto BDP na kraju januara.

Reklo bi se da je državnim finansijama na početku godine lepo krenulo, iako je prerano za bilo kakve konačne sudove. Ono što je sasvim izvesno jeste da je država na početku godine zakoračila ka dva od tri velika ekonomska cilja – da zaustavi rast javnog duga i prepolovi budžetski deficit.

Dvostruko manji deficit budžeta u januaru od planiranog za taj mesec posledica je većih prihoda od PDV-a i akciza, jer su i stope ovih dažbina više nego u januaru prošle godine. Od PDV se u budžet slilo 36,4 milijarde dinara. Pored toga, država je više prihodovala i od akciza, 16,4 milijarde dinara.

Dragijana Radonjić, posebni savetnik ministra finansija i privrede, napominje da je ovogodišnji januarski minus za 3,4 milijardi dinara manji od prošlogodišnjeg u istom mesecu zato što se manje troši.

– Uvedena je veća kontrola rashoda i ona je doprinela manjem januarskom deficitu. Istovremeno, neke od preduzetih mera za poboljšanje likvidnosti privrede već daju rezultate. Uveli smo skraćenje rokova vraćanja PDV-a, tako da se pretežnim izvoznicima ovaj porez vraća za 10, a ostalima posle 30 dana – rekla je Radonjićeva.

Poboljšanju zdravlja javnih finansija doprinosi i takozvana uslovna poreska amnestija. Poreskim dužnicima država je ponudila mogućnost da redovnim plaćanjem obaveza, do kraja januara, zasluže otpis zateznih kamata i otplatu duga na rate. Efekti ove mere vide se u najvećoj meri u konsolidovanom računu budžeta države. Oni se uglavnom odnose na prihode fondova obaveznog socijalnog osiguranja i prihode lokalnih samouprava, kao što su doprinosi za socijalno osiguranje i porez na imovinu.

Zakonom o budžetu ukupan deficit za ovu godinu planiran je u iznosu od 121,9 milijardi dinara, što je 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno dvostruko manje od deficita ostvarenog u prethodnoj godini.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da će gotovo izvesno veća poljoprivredna i industrijska proizvodnja u 2013. doprineti povećanju izvoza, oporavku javnih finansija i većoj vrednosti svega proizvedenog u poređenju sa prošlom godinom za 2,5 odsto.

– Sa izlaskom iz recesije lakše će se postići sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o nadgledanju naše ekonomije. Stabilnost javnih finansija povećava poverenje stranih investitora, ali istovremeno i smanjuje kamate na naša zaduživanja – ukazuje Nikolić.

--------------------------------------------------------

Ubrzano razduživanje

U Ministarstvu finansija ističu da je teret državnog duga na kraju januara bio manji od onog iz novembra prošle godine zato što su otplaćeni dospeli krediti u ukupnom iznosu od 468 miliona evra. Za otplatu glavnice plaćeno je 413 miliona evra, a za kamatu još 55 miliona evra. Domaćim poveriocima je otplaćeno 303 miliona evra glavniceduga po osnovu dugoročnih, kao i 88 miliona evra glavnice po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti. Inostranim poveriocima je otplaćeno 14 miliona evra, kao i 15 miliona evra za date garancije.

Država je u januaru smanjila dug, iako se i u tom mesecu zadužila. Za otplatu dospelih kreditaemitovala je nove hartije od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 37 milijardi dinara. Istovremeno je za finansiranje investicionih projekata povučeno 40 miliona evra od prethodno ugovorenih kredita.