Електрана на сваком потоку

Краљево – Потенцијални инвеститори ће ускоро бити позвани да конкуришу за неку од двадесетак локација на подручју Краљева, погодних за градњу мањих хидроелектрана. Иначе, биће то понуда само дела овдашњег хидропотенцијала, јер је на простору од око хиљаду и по квадратних километара на стотине мањих и већих планинских река и потока. Велика је то а неискоришћена снага воде. Стручњаци чак процењују да би будућом градњом малих хидроелектрана на тим водотоцима њихов капацитет задовољио енергетске потребе краљевачког подручја.Зато су овдашњи планери, у предлогу Просторног плана, који ће важити до 2025, предвидели градњу чак 48 електрана. То би био укупан енергетски потенцијал од око 135 мегавата, не рачунајући оне најмање електране, као ни будућа 103 мегавата од најављене градње десет електрана на Ибру.

Иначе, последњих година је велико интересовање, не само домаћих, већ и иностраних инвеститора за улагање у овој области, а јавни позив ће расписати ресорно министарство, које ће издавати и почетне дозволе, односно енергетску сагласност.

– Та сагласност је у надлежности министарства, услове градње прописује овдашња „Електросрбија“, а градска служба за урбанизам одобрава почетак градње. Но, колико нам је познато, министарство ће пооштрити услове за поменуту енергетску сагласност, временски ограничену на две године. То је добар потез, јер се дешавало да поједини инвеститори прибаве почетну документацију и на тај начин заузму одређене локације које због недостатка новца препродају. Иначе, министарство је смањило и број разних одобрења тако да убудуће неће бити потребно 27, већ десетак докумената мање – истиче Звонко Ковачевић, начелник градског одељења за урбанизам.

Ту тврдњу о заузимању и појави препродаје локација и прибављене документације потврђују и подаци о броју захтева за услове градње поднетих током последњих пет-шест година краљевачкој „Електросрбији“, а знатно је мањи број реализованих пројеката.

– У поменутом периоду овде је 25 потенцијалних инвеститора затражило услове за градњу мини-хидроелектрана, а гради се свега пет.

Једна, од 95 киловата, на реци Студеници, која припада тамошњем манастиру, прикључена је на мрежу, друга на реци Јошаници од око 350 киловата је у пробном раду и још три су у поодмаклој фази изградње. Остали чекају на кредите и друге инвеститоре – каже Драган Мачужић, директор сектора за енергетику у краљевачкој „Елетродистрибуцији“.

Главни разлог повећаног интересовања за инвестирање у овој области јесте могућ брзи повраћај и зарада, јер је према уредби Владе Србије цена киловата из такозваних обновљивих извора усклађена са европском. Киловат добијен из електрана средње величине плаћа се око дванаест динара, што је више него дупло од уобичајене цене струје. Такав подстицај важи за такозвану обновљиву енергију и из других извора, па је недавно у селу Жичи пуштена у рад мања електрана на соларни погон, а захтев у краљевачку „Електродистрибуцију“ за услове градње знатно веће соларне електране стигао је и од жичког манастира.

Мирољуб Дугалић

  -----------------------------------------------------------

Споразум о хидроелектранама на Ибру

Нису тачне све учесталије гласине о одустајању инвеститора и раскиду међудржавног уговора о градњи десет хидроелектрана на Ибру. После ратификације тог споразума у Скупштини Србије, ради се на пројектној документацији и, како смо дознали, завршена су и „прошла“ државну ревизију прва два идејна пројекта за будуће хидроелектране на локацијама Бела глава и Добре стране. Ту ће, како је најављено, догодине почети и градња првих брана, а истовремено ће се радити на пројектовању осталих ибарских хидроелектрана.

Како је предвиђено споразумом између Србије и Италије, овај пројекат ће реализовати наша „Електропривреда” и италијанска компанија „Сечи енергија“.