Опери треба помоћ и свеже идеје

Два века од рођења композитора Вердија и Вагнера, а потом и учешће у прослави 1700 година Миланског едикта обележиће ову оперску сезону у Народном позоришту. У разговору за „Политику” Дејан Миладиновић, сада по други пут у каријери директор Опере у Народном позоришту, појашњава какав ће допринос овим јубилејима дати ансамбли које предводи. Миладиновић је од 1997. до 2000. био први пут директор Београдске опере у Народном позоришту, да би потом био смењен без образложења, у моменту када је могао да донесе значајну пословну сарадњу са америчким позориштима. Иако после тога, готово 12 година, није био ангажован у нашем националном театру, радио је интензивно на сценама Америке и Канаде, где је у претходне две деценије, као редитељ, поставио око 60 оперских дела. Током каријере дуге више од три и по деценије Миладиновић је два пута био на челу оперског ансамбла СНП-а у Новом Саду и скоро три године уметнички директор „Мадленијанума”, а рачунајући домаћу сцену реализовао је око 160 продукција.

– Концертни омаж „Вердију у част”, организован поводом 200 година од рођења славног композитора Ђузепа Вердија (1813–1901), са италијанским солистима и уз помоћ италијанске амбасаде, вечерас у Народном позоришту, само је један од сегмената у обележавања тог јубилеја. Наредни корак биће премијерна обнова „Аиде” , у новoм декору, уз немачког диригента ПетераЛеонарда и са нашим врхунским солистима – каже Дејан Миладиновић и додаје да ће Народно позориште бити један од стубова у прослави 1700 година од доношења Миланског едикта. Како сазнајемо тим поводом ће управо „Аида” бити изведена на отвореној сцени, у Виминацијуму, у позоришту које се откопава и приређује за тај музички спектакл.

О томе који ће музички догађај током године бити најзахтевнији наш саговорник наводи:

– Биће то реализација нове опере „Под овим знаком...” („InHocSigno...”) почетком октобра 2013. у београдској Комбанк арени, у оквиру великог спектакла којим се закључује прослава 1700 година Миланског едикта. Ова опера је базирана на биографији Константина Великог, за коју потписујем либрето и режију, а композитор је Марко Фризина. Требало би да са овим делом гостујемо након београдске премијере у Риму, Милану, Триру, Јорку и Истанбулу, местима где је Константин живео.

Миладиновић потом најављује новину на репертоару Народног позоришта, малу и ефектну премијеру која се спрема за сцену „Раша Плаовић”. Реч је о Нушићевим једночинкама„Аналфабета” и „Власт” у форми опере, у режији Саше Габрића и са диригентом Зорицом Митев Војнов, која ће овим наступом обележити 30 година уметничког рада.

Прослава два века од рођења немачког композитора Рихарда Вагнера биће уприличена крајем године, а тим поводом Београдска опера припрема чувеног „Холанђанина луталицу”.

– Дела Вагнера нису играна на нашој сцени више од 40 година. Зашто? Постоји урбана легенда да Вагнерове опере не разумемо и да наши оркестри не могу да их свирају, мада оне ништа нису теже од Вердијевих, само је питање ко стоји за диригентским пултом – каже Миладиновићем, познат по томе да увек има много идеја и што је још важније успева да их реализује.

Тако у плановима Народног позоришта за 2014. садашњи директор опере најављујепостављање четири опере: „Васкрсење” Франка Алфана по Толстојевом роману, потом „Самсона и Далилу” Камија Сен-Санса, као понуда Бемусу спрема се праизвођење домаће опере „Ослобођење Београда” Светомира Настасијевића и на крају следи „Продана невеста” Беджиха Сметане.

Будући да је 2000. године, како је својевремено изјавио, смењен туђим хиром у моменту кад је могао да донесе знатну помоћ Народном позоришту, упитали смо Дејана Миладиновића да ли ће овог пута бити сличних шанси?

– Тада у 2000. наше костиме из националног театра је требало продати и направити декор за „Бориса Годунова” Модеста Мусоргског у Америци и зарадити пола милиона долара. Те уговоре донео сам у Београд у тренутку кад Народно позориште није имало на жиро-рачуну ни жуту банку и све је одбијено. И даље имам добре контакте у Канади и Америци и увек је могуће уприличити копродукцију у будућности. Ето већ у 2014. у Канади ћу режирати и осмислити сценографију Вердијевог „Дон Карлоса”, а у 2015. „Норму” Винченца Белинија. Да ли ћу све стићи? Наравно, јер мени је лет преко океана као добро јутро. Ипак, сматрам да сам овде посебно потребан јер нашој опери треба помоћ, а пре свега свеже идеје. Зато сам понуду министра културе Братислава Петковића и новопостављеног управника НП Дејана Савића да будем на челу Опере одмах прихватио, чини ми се, на неподељено задовољство оперског ансамбла.

Б.Лијескић