Бесплатни дани опере

Под слоганом „Бесплатни дани опере” 22. међународно такмичење соло певача „Лазар Јовановић”, представиће нам готово стотину кандидата из више од петнаест земаља, од Јужне Кореје до Канаде, од данас до 31. маја и то први пут у простору Народног позоришта у Београду. Овогодишња едиција доноси значајан новитет увођењем такмичарске категорије за мјузикл и тако ствара шансе за талентоване извођаче овог популарног жанра. О уметничким квалитетима такмичара одлучиваће жири, који ће им могуће је понудити и нове ангажмане, а чине га еминентни професори, директори опера из региона и уметници: Ладислав Вргоч (директор ХНК Осијек), Илеш Бечеи (Директор опере Сарајево), Жељко Андрић (Директор опере СНП Нови Сад), Дан Патака (професор ФМУ Темишвар, Румунија), Весна Шоуц (диригент и професор ФМУ, Србија), а за млађе узрасте Давор Микулић (Словенија), Зорана Латковић (Црна Гора) и Мина Глигорић (Србија). Такмичење отвара наша млада оперска уметница Невена Ђоковић, некадашња победница и лауреат овог конкурса, а сада певачица међународног реномеа.

– Победити овом приликом не значи само добити признање већ отворити врата професионалне каријере. Овогодишње одржавање такмичења „Лазар Јовановић” први пут у Народном позоришту у Београду је природан и стратешки корак напред. Двадесет две године трајања нас обавезују, а ова централна локација даје такмичењу институционалну тежину и достојанство које оно заслужује. Слоган „Бесплатни дани опере” није само крилатица; то је и наш дугогодишњи концепт који иде у складу са представљањем уметности која треба и мора бити доступна свима. Желимо да демистификујемо оперу и скинемо са ње лажни елитизам. Када омогућите публици да слободно уђе и осети енергију такмичарског набоја на великој сцени, ви заправо негујете и стварате нову публику, наводи за „Политику” проф. Тадија Милетић, оснивач и директор такмичења „Лазар Јовановић” и оперски редитељ, у име уметничког удружења „Културни елемент”, које је организатор. За кандидате је обезбеђен и богат наградни фонд, те ће специјална признања и професионалне ангажмане најбољима доделити не само „Културни елемент” него и Фестивал „Опероса”, Позориште на Теразијама, Народно позориште и други.

О томе како функционише са „Културним елементом”, после више од петнаест година рада Тадија Милетић каже:

– Водити  организацију „Културни елемент” у амбијенту који често балансира између естрадизације и институционалне инерције представља стални ход по жици, али и изузетну привилегију. Када смо почињали, имали смо само јасну визију и енергију. Данас, са стотину остварених пројеката и мрежом од око деветсто уметника који су прошли кроз наше програме „Културни елемент” је специфичан културни екосистем. Покретачка снага су млади, пожртвовани људи који одбијају компромис са неукусом. Наша мисија је остала непромењена: препознати простор који институције, због своје гломазности, не успевају да покрију, и ту понудити врхунски уметнички садржај, редефинисан за савремено доба.

Како сазнајемо од нашег саговорника истинска снага „Културног елемента” лежи у тиму од око двадесет младих продуцената, који су унели нову динамику и професионализам: „Без њихове енергије и савременог менаџерског приступа, координација стотина учесника са више континената не би била могућа. Управо та синергија искуства и њихове свеже, ауторске селекције довела је до редефинисања наше дигиталне платформе. Однедавно имамо нови сајт као двојезични архив свих наших активности.”

На питање каква атмосфера чека публику, која ће моћи да прати такмичење Милетић каже:

– Очекује их пре свега врхунски уметнички мегдан, али и фестивал младости и радосног стваралаштва. Соло певачи доносе различите школе певања, различите интерпретативне традиције и огромну харизму. А оно што је посебна чар, јесте нова категорија – мјузикл! Позивам Београђане да искористе ове бесплатне дане и дођу у Народно позориште. Улога опере данас јесте да буде огледало савремених тенденција и вечитих људских дилема, али и традиционалних вредности и поетика кроз медијум живог, присутног људског гласа, који дигитална технологија не може да реплицира. Ако оперу не режирамо и не певамо за човека из 2026. године, али нудећи кроз то и сопствено тумачење традиционалних вредности, онда се не бавимо модерном уметношћу, већ археологијом.