Besplatni dani opere

Pod sloganom „Besplatni dani opere” 22. međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović”, predstaviće nam gotovo stotinu kandidata iz više od petnaest zemalja, od Južne Koreje do Kanade, od danas do 31. maja i to prvi put u prostoru Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovogodišnja edicija donosi značajan novitet uvođenjem takmičarske kategorije za mjuzikl i tako stvara šanse za talentovane izvođače ovog popularnog žanra. O umetničkim kvalitetima takmičara odlučivaće žiri, koji će im moguće je ponuditi i nove angažmane, a čine ga eminentni profesori, direktori opera iz regiona i umetnici: Ladislav Vrgoč (direktor HNK Osijek), Ileš Bečei (Direktor opere Sarajevo), Željko Andrić (Direktor opere SNP Novi Sad), Dan Pataka (profesor FMU Temišvar, Rumunija), Vesna Šouc (dirigent i profesor FMU, Srbija), a za mlađe uzraste Davor Mikulić (Slovenija), Zorana Latković (Crna Gora) i Mina Gligorić (Srbija). Takmičenje otvara naša mlada operska umetnica Nevena Đoković, nekadašnja pobednica i laureat ovog konkursa, a sada pevačica međunarodnog renomea.

– Pobediti ovom prilikom ne znači samo dobiti priznanje već otvoriti vrata profesionalne karijere. Ovogodišnje održavanje takmičenja „Lazar Jovanović” prvi put u Narodnom pozorištu u Beogradu je prirodan i strateški korak napred. Dvadeset dve godine trajanja nas obavezuju, a ova centralna lokacija daje takmičenju institucionalnu težinu i dostojanstvo koje ono zaslužuje. Slogan „Besplatni dani opere” nije samo krilatica; to je i naš dugogodišnji koncept koji ide u skladu sa predstavljanjem umetnosti koja treba i mora biti dostupna svima. Želimo da demistifikujemo operu i skinemo sa nje lažni elitizam. Kada omogućite publici da slobodno uđe i oseti energiju takmičarskog naboja na velikoj sceni, vi zapravo negujete i stvarate novu publiku, navodi za „Politiku” prof. Tadija Miletić, osnivač i direktor takmičenja „Lazar Jovanović” i operski reditelj, u ime umetničkog udruženja „Kulturni element”, koje je organizator. Za kandidate je obezbeđen i bogat nagradni fond, te će specijalna priznanja i profesionalne angažmane najboljima dodeliti ne samo „Kulturni element” nego i Festival „Operosa”, Pozorište na Terazijama, Narodno pozorište i drugi.

O tome kako funkcioniše sa „Kulturnim elementom”, posle više od petnaest godina rada Tadija Miletić kaže:

– Voditi  organizaciju „Kulturni element” u ambijentu koji često balansira između estradizacije i institucionalne inercije predstavlja stalni hod po žici, ali i izuzetnu privilegiju. Kada smo počinjali, imali smo samo jasnu viziju i energiju. Danas, sa stotinu ostvarenih projekata i mrežom od oko devetsto umetnika koji su prošli kroz naše programe „Kulturni element” je specifičan kulturni ekosistem. Pokretačka snaga su mladi, požrtvovani ljudi koji odbijaju kompromis sa neukusom. Naša misija je ostala nepromenjena: prepoznati prostor koji institucije, zbog svoje glomaznosti, ne uspevaju da pokriju, i tu ponuditi vrhunski umetnički sadržaj, redefinisan za savremeno doba.

Kako saznajemo od našeg sagovornika istinska snaga „Kulturnog elementa” leži u timu od oko dvadeset mladih producenata, koji su uneli novu dinamiku i profesionalizam: „Bez njihove energije i savremenog menadžerskog pristupa, koordinacija stotina učesnika sa više kontinenata ne bi bila moguća. Upravo ta sinergija iskustva i njihove sveže, autorske selekcije dovela je do redefinisanja naše digitalne platforme. Odnedavno imamo novi sajt kao dvojezični arhiv svih naših aktivnosti.”

Na pitanje kakva atmosfera čeka publiku, koja će moći da prati takmičenje Miletić kaže:

– Očekuje ih pre svega vrhunski umetnički megdan, ali i festival mladosti i radosnog stvaralaštva. Solo pevači donose različite škole pevanja, različite interpretativne tradicije i ogromnu harizmu. A ono što je posebna čar, jeste nova kategorija – mjuzikl! Pozivam Beograđane da iskoriste ove besplatne dane i dođu u Narodno pozorište. Uloga opere danas jeste da bude ogledalo savremenih tendencija i večitih ljudskih dilema, ali i tradicionalnih vrednosti i poetika kroz medijum živog, prisutnog ljudskog glasa, koji digitalna tehnologija ne može da replicira. Ako operu ne režiramo i ne pevamo za čoveka iz 2026. godine, ali nudeći kroz to i sopstveno tumačenje tradicionalnih vrednosti, onda se ne bavimo modernom umetnošću, već arheologijom.