Никола и Милица најпопуларнија имена

Најновија потврда тезе да су Срби "небески народ" стиже из матичне службе општине Савски венац – имена која Срби најчешће дају својим синовима управо су имена хришћанских светаца и апостола. На трону популарности већ две године суверено "влада" Никола, а за њим следе Лука, Марко, Алекса, Лазар, Стефан, Александар, Филип, Јован, Немања, Милош, Урош, Петар, Вук и Душан. Највећи број девојчица у престоници одазива се на име Милица, а следе Анђела, Јована, Теодора, Катарина, Ана, Марија, Сара, Ања, Јана, Ива, Тамара, Софија, Тијана и Јелена. 

Гордана Милановић, начелница одељења за Општу управу општине Савски венац, на чијој се територији налазе три највећа породилишта у у престоници, примећује да родитељи женској деци дају краћа имена и интернационална која по форми подсећају на надимке, док родитељи дечака углавном сматрају да њихови синови треба да носе имена светитеља и средњовековних владара Србије.

Када родитељи пожеле да наследнику дају име Петар други или Александар трећи, матичари су принуђени да родитеље подсете да законодавац забрањује давање имена које је погрдно или је у супротности са обичајима и схватањима средине.

"Тако смо оцу који је пожелео да му се син зове Петар други објаснили да ћемо да му услишимо молбу када буде поднео доказ да је он Петар први. Сличну аргументацију смо користили када смо одбили захтев родитеља да им се син зове Маслачак, односно да девојчица буде названа именом Опролећовала. Наиме, када доносимо одлуку да ли да у крштеницу упишемо неко необично име, морамо да водимо рачуна о томе у којој ће средини дете да одраста. И то је "језичак на ваги" који пресуђује да родитељима ромске националности дозволимо да дете назову Клинтон или Рамбо, јер знамо да постоји велика вероватноћа да му се тата зове Тарзан, а мама Касандра", објашњава наша саговорница.

Гордана Милановић се присећа времена када је Београдом завладала мода давања деци имена воћа, па су бебе добијале имена Јагода, Малина, Вишња и Дуња. Наша саговорница каже да мода давања одређених имена у просеку траје око пет година, а да се у последњих пола века на топ листи популарности женских имена налазе Марија, Ана, Милица и Катарина, док се највећи број (одраслих) дечака у нашој земљи зове Александар, Никола, Марко и Јован. Александар и Марија су имена која у српском родослову имају статус вечности.

Мали допринос међунационалном поверењу могао би да учини баш неки Лука, с обзиром на то да је то тренутно најпопуларније мушко име и у Србији и у Хрватској. После Луке, дечаци у Хрватској најчешће се одазивају на име Карло, Филип, Антонио, Матеј, Доминик, Давид, Ловро и Леон, док се девојчице зову Петра, Сара, Луција, Дора, Лаура, Марта, Карла, Ема и Клара.

Дечаци који одрастају у Словенији данас се најчешће зову Франц, Јанез, Антон, Иван, Јожеф, Андреј, Марко, Јоже, Марјан и Петер. Мале Словенке данас најчешће носе имена Марија, Ана, Ирена, Маја, Јожефа, Мојца, Франчишка, Матеја, Наташа и Ивана.

Поглед у национални родослов открива да су педесетих и шездесетих година суверено владале Биљана, Љиљана, Гордана и Драгана, док су Јелена и Маја била имена која су се најчешће налазила у крштеницама беба рођених седамдесетих и осамдесетих година. Иако су деведесете године донеле распад земље и метафоричне стихове једног поете "наш је Југ, а њихов Север", тако је и име Југ једино "преживело" моду давања имена по странама света.

"Потпуно је нетачно да је име Слободан било једно од најпопуларнијих имена током деведесетих имена. Слободан и Петар су имена која су најчешће давана након Другог светског рата, када су се родитељи преко имена наследника веома јасно опредељивали за монархију или социјализам. То су била два најпопуларнија мушка имена све до половине шездесетих, када су на сцену популарности ступила имена Драган и Зоран. Деведесетих година у моду су се вратила имена средњовековних владара Србије", прича Гордана Милановић.