Коштуница тражи нове преговоре

Званични Београд јуче није крио задовољство због прекјучерашње београдске изјаве Сергеја Лаврова, министра спољних послова Русије, да је Ахтисаријев план пропао. Председник Владе Србије Војислав Коштуница оценио је да је "Марти Ахтисари направио кардиналну грешку када је изашао са предлогом који је директно супротан Повељи УН и свим важећим нормама међународног права на којима почива целокупни међународни поредак. Самим тим одмах је било јасно да је Ахтисаријев предлог осуђен на пропаст". У изјави за Танјуг он је истакао да сада морамо да се окренемо доласку мисије СБ коју је иницирала Русија. "Питање повратка прогнаних мора бити стављено као најважнији приоритет у циљевима ове мисије. У потпуности се слажемо са ставом који је изнео министар Лавров да долазак мисије СБ представља добар корак у правцу отпочињања нових преговора. Србија снажно подржава идеју да се на најбољи могући начин припреми почетак новог преговарачког циклуса", истакао је премијер Србије.

Коштуница је подвукао да се подразумева да би све државе чланице СБ морале без резерве да одбаце претње албанских терориста да ће изазвати масовно насиље ако не добију независност као класичну уцену и да такве претње не могу бити разлог да се не покрену нови и прави преговори.

Сједињене Америчке Државе су на изјаву Лавровa о пропасти Ахтисаријевог плана одговориле позивом на наставак "озбиљних консултација" са представницима Русије "на највишем нивоу", још једном потврђујући своју подршку Ахтисарију. Лавров, који је јуче боравио у Подгорици, одговорио је да је то амерички покушај наметања једностраног решења против којег се Русија бори.

"Такви ставови САД су уцене које Москва никада неће прихватити", рекао је Лавров одбацивши ставове појединих западних лидера да би наставак преговора допринео нестабилности у региону и ескалацији насиља у покрајини.

Према руским експертима, чији су ставови јуче пренети, споран је не само план, већ и његов аутор, па балансиран предлог решења за српску покрајину се и не очекује од њега, већ од неког другог преговарача.

Директор московског Института за политичка истраживања Сергеј Марков оценио је да ће план за статус Косова и Метохије специјалног представника УН "очигледно блокирати Русија, Кина и велики број несталних чланица Савета безбедности", што значи да "вето неће чак ни бити потребан". "Ахтисаријев план у овом облику нема будућност", рекао је он агенцији РИА Новости.

Према мишљењу Маркова, један од јасних сигнала неповерења у план финског посредника је и упућивање мисије Савета безбедности УН у Београд и Приштину. "То је оцена Ахтисаријевог рада", уверен је руски аналитичар и додаје да "не може бити посредник човек који је изгубио поверење".

Ахтисари је, према његовој оцени, "постао косовски политичар": "Косовски Албанци носе на демонстрацијама плакате са његовим ликом, а носе их и Срби – само прецртане", рекао је Марков додајући да "будући да је изгубио ауторитет, Ахтисари треба да оде". "Данас у Ахтисарија немају поверење многе чланице Савета безбедности, пре свега Русија, и мислим да ће он бити замењен", рекао је Марков.

И директор Института за стратешке процене и анализе Сергеј Ознобишев не искључује могућност да Ахтисарија на месту специјалног представника УН за Косово замени неко други. "Будимо отворени – особа која је тај план правила није испунила своју мисију и, како ми се чини, разговори о томе да ће он бити замењен су основани", рекао је Ознобишев.

"Све зависи од нас – какву ће позицију Русија заузети и колико ће она бити принципијелна. За сада се у нашем гласу чује одлучност", истакао је Ознобишев.

Оцењујући да је упућивање мисије позитиван фактор у решавању питања будућег статуса Косова, Ознобишев је, међутим, претпоставио да би у Ахтисаријев план по повратку мисије могле бити унете принципијелне измене, иако би сам план могао да задржи свој назив. "Ахтисаријев план може бити измењен до непрепознатљивости, али ће он остати Ахтисаријев план. На Западу није обичај да се у лице неком каже да није у праву", рекао је руски аналитичар.

Европска унија, пак, сматра да је за договор о неопходној резолуцији Савета безбедности УН о Косову и Метохији потребно наставити интензивне консултације с Русијом и другим међународним партнерима, пренео је јуче Танјугу у Бриселу један европски функционер. "Налазимо се у периоду интензивних консултација и сви радимо на мултилатералном и на билатералном нивоу с Москвом да бисмо постигли споразум у Савету безбедности УН", изјавио је функционер који је желео да остане анониман наглашавајући да ће тема Косова бити главна спољнополитичка тема разговора тројке ЕУ с Лавровом у понедељак вече у Луксембургу. Тројку ЕУ ће предводити високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана и председавајући Савета министара немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер.

И приштинска штампа је дала значајан публицитет посети Лаврова Београду, истичући да је он поновио да Москва не подржава предлог Ахтисарија, којим се Косову даје контролисана независност, и да захтева наставак разговора Београда и Приштине. Огласили су се и политички представници косовских Срба, поздрављајући значајне ставове Лаврова.

Посета руског министра Београду представља снажну подршку ставовима Србије у преговарачком процесу о статусу Косова и Метохије, оценили су београдски аналитичари. Аналитичар Нове српске политичке мисли Бранко Радун оценио је да је посета Лаврова Србији јасан сигнал да је Русија одлучна у намери да не дозволи да се "изгура косовска независност". Радун је нагласио да су својим ставовима и изјавама Руси обавезали пре свега себе, али и Србију да остане доследна и да не попусти под притисцима.

Радун, ипак, сматра да Русија, својим иступима према косовском проблему жели, пре свега, да покаже своју снагу и одлучност и значај на међународној сцени.

Политички аналитичар Зоран Стојиљковић оценио је да Русија себи оставља маневарски простор да одлучи да ли ће уложити вето у Савету безбедности УН. "Ради се о нечему што наговештава став Русије о резолуцији о Косову и Метохији, али то још није готова ствар", рекао је Стојиљковић истакавши да Русија себи оставља "маневарски простор", који ће вероватно бити шири од теме Косова и иновираног предлога резолуције, задржавајући право да одлучи да ли ће уложити вето.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Окупљање Срба 26. и 27. априла на прелазу Јериње

Срби прогнани са Косова и Метохије масовно ће се окупити 26. и 27. априла на граничном прелазу Јериње, поводом доласка Мисије Савета безбедности УН у јужну српску покрајину, речено је јуче у Београду на конференцији за новинаре Српског националног већа северног Космета.

Председник СНВ-а Милан Ивановић је објаснио да је реч о иницијативи великог броја расељених и прогнаних, њих око 10.000, који ће се окупити на административној линији Доње Јериње, на путу Рашка–Косовска Митровица да би показали да ситуација на Косову није ружичаста као што пише у извештају администрације Кфора и УНМИК-а. "По нашим подацима није враћен ниједан проценат прогнаних Срба и припадника неалбанских етничких заједница за осам година", рекао је Ивановић, напомињући да је "на челу мисије човек из земље која је за независно Косово". Он је позвао мисију да посети српске енклаве на Косову и Метохији и да се на лицу места увери у тежак живот и безнадежни положај Срба, нагласивши да је компромис једина могућност решавања проблема у интересу свих.

Срби желе да упознају мисију са проблемима живота у покрајини током протеклих осам година да би се уверила у кршење Резолуције СБ УН 1244, рекао је потпредседник Асоцијације удружења Срба прогнаних са Космета Горан Савовић.

Указујући на то да је окупљање плод демократске, грађанске иницијативе, он је изразио спремност Срба на повратак на Косово, уколико би били ослобођени њихови станови, куће и земља.

Директор предузећа "Површински копови" у Обилићу Драган Радаковић је рекао да је демократску и грађанску иницијативу за окупљање на Јерињу подржало и 8.000 радника Електропривреде Косова, подсетивши да се на Косову налази 14,7 милијарди тона угља, односно да се 76 одсто од те руде у Србији налази на Косову.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Анонимни извори звецкају оружјем

Сједињене Државе и Русија крећу се у правцу сукоба у Савету безбедности УН због плана којим се отварају врата за независност Косова, објавила је јуче америчка агенција Асошиејтед прес, само дан пошто је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров из Београда поручио да је план Мартија Ахтисарија пропао.

Агенција наводи да је реч о дипломатском ћорсокаку, који би могао да покрене ново насиље у покрајини и додаје да Вашингтон инсистира на резолуцији Савета безбедности која би, како се нада, довела до брзог одвајања Косова од Србије.

Асошиејтед прес се позива на анонимни извор из власти у Београду који тврди да су Руси Београду предложили да пребаци око 200 својих војника и полицајаца у северни део Косова насељен Србима, за случај да неке земље признају Косово без сагласности Савета безбедности. У истој вести цитира се и анонимни западни дипломата, који упозорава како би западне трупе стациониране на Косову морале да на "српски упад" реагују силом.

-----------------------------------------------------------

Гутенберг против америчке журбе

Један од водећих посланика Бундестага и главних спољнополитичких експерата у странци немачке канцеларке Ангеле Меркел Карл Теодор Гутенберг упозорио је јуче САД да би унилатерално признање независности Косова била веома лоша идеја. У интервју за "Интернешенел хералд трибјун", Гутенберг је реаговао на речи Николаса Бернса да ће Американци да предложе резолуцију чије би усвајање у Савету безбедности омогућило да оне земље које то желе признају Косово и упозорио да би "америчка журба" са признањем довела да озбиљних подела у трансатлантским односима, као и да би један од резултата било негативно "стврдњавање" руског става у Савету безбедности УН. Гутенберг сматра да је косовски процес управо сада "у нарочито деликатној фази". Лист додаје да Немачка није заборавила да је немачко једнострано признање Хрватске изазвало велике поделе унутар Европске уније, али и да је, по мишљењу многих аналитичара, убрзало крвави распад бивше Југославије и гурнуло цели регион у рат. "Морамо стално имати на уму да је ЕУ преузела кључну одговорност за будућност Косова. Према томе, Вашингтону би било најбоље да поступа искључиво у најближој консултацији са Европљанима по питању правног статуса Косова, како би Ахтисаријев план успео у Савету безбедности УН".