Koštunica traži nove pregovore

Zvanični Beograd juče nije krio zadovoljstvo zbog prekjučerašnje beogradske izjave Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, da je Ahtisarijev plan propao. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je "Marti Ahtisari napravio kardinalnu grešku kada je izašao sa predlogom koji je direktno suprotan Povelji UN i svim važećim normama međunarodnog prava na kojima počiva celokupni međunarodni poredak. Samim tim odmah je bilo jasno da je Ahtisarijev predlog osuđen na propast". U izjavi za Tanjug on je istakao da sada moramo da se okrenemo dolasku misije SB koju je inicirala Rusija. "Pitanje povratka prognanih mora biti stavljeno kao najvažniji prioritet u ciljevima ove misije. U potpunosti se slažemo sa stavom koji je izneo ministar Lavrov da dolazak misije SB predstavlja dobar korak u pravcu otpočinjanja novih pregovora. Srbija snažno podržava ideju da se na najbolji mogući način pripremi početak novog pregovaračkog ciklusa", istakao je premijer Srbije.

Koštunica je podvukao da se podrazumeva da bi sve države članice SB morale bez rezerve da odbace pretnje albanskih terorista da će izazvati masovno nasilje ako ne dobiju nezavisnost kao klasičnu ucenu i da takve pretnje ne mogu biti razlog da se ne pokrenu novi i pravi pregovori.

Sjedinjene Američke Države su na izjavu Lavrova o propasti Ahtisarijevog plana odgovorile pozivom na nastavak "ozbiljnih konsultacija" sa predstavnicima Rusije "na najvišem nivou", još jednom potvrđujući svoju podršku Ahtisariju. Lavrov, koji je juče boravio u Podgorici, odgovorio je da je to američki pokušaj nametanja jednostranog rešenja protiv kojeg se Rusija bori.

"Takvi stavovi SAD su ucene koje Moskva nikada neće prihvatiti", rekao je Lavrov odbacivši stavove pojedinih zapadnih lidera da bi nastavak pregovora doprineo nestabilnosti u regionu i eskalaciji nasilja u pokrajini.

Prema ruskim ekspertima, čiji su stavovi juče preneti, sporan je ne samo plan, već i njegov autor, pa balansiran predlog rešenja za srpsku pokrajinu se i ne očekuje od njega, već od nekog drugog pregovarača.

Direktor moskovskog Instituta za politička istraživanja Sergej Markov ocenio je da će plan za status Kosova i Metohije specijalnog predstavnika UN "očigledno blokirati Rusija, Kina i veliki broj nestalnih članica Saveta bezbednosti", što znači da "veto neće čak ni biti potreban". "Ahtisarijev plan u ovom obliku nema budućnost", rekao je on agenciji RIA Novosti.

Prema mišljenju Markova, jedan od jasnih signala nepoverenja u plan finskog posrednika je i upućivanje misije Saveta bezbednosti UN u Beograd i Prištinu. "To je ocena Ahtisarijevog rada", uveren je ruski analitičar i dodaje da "ne može biti posrednik čovek koji je izgubio poverenje".

Ahtisari je, prema njegovoj oceni, "postao kosovski političar": "Kosovski Albanci nose na demonstracijama plakate sa njegovim likom, a nose ih i Srbi – samo precrtane", rekao je Markov dodajući da "budući da je izgubio autoritet, Ahtisari treba da ode". "Danas u Ahtisarija nemaju poverenje mnoge članice Saveta bezbednosti, pre svega Rusija, i mislim da će on biti zamenjen", rekao je Markov.

I direktor Instituta za strateške procene i analize Sergej Oznobišev ne isključuje mogućnost da Ahtisarija na mestu specijalnog predstavnika UN za Kosovo zameni neko drugi. "Budimo otvoreni – osoba koja je taj plan pravila nije ispunila svoju misiju i, kako mi se čini, razgovori o tome da će on biti zamenjen su osnovani", rekao je Oznobišev.

"Sve zavisi od nas – kakvu će poziciju Rusija zauzeti i koliko će ona biti principijelna. Za sada se u našem glasu čuje odlučnost", istakao je Oznobišev.

Ocenjujući da je upućivanje misije pozitivan faktor u rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova, Oznobišev je, međutim, pretpostavio da bi u Ahtisarijev plan po povratku misije mogle biti unete principijelne izmene, iako bi sam plan mogao da zadrži svoj naziv. "Ahtisarijev plan može biti izmenjen do neprepoznatljivosti, ali će on ostati Ahtisarijev plan. Na Zapadu nije običaj da se u lice nekom kaže da nije u pravu", rekao je ruski analitičar.

Evropska unija, pak, smatra da je za dogovor o neophodnoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji potrebno nastaviti intenzivne konsultacije s Rusijom i drugim međunarodnim partnerima, preneo je juče Tanjugu u Briselu jedan evropski funkcioner. "Nalazimo se u periodu intenzivnih konsultacija i svi radimo na multilateralnom i na bilateralnom nivou s Moskvom da bismo postigli sporazum u Savetu bezbednosti UN", izjavio je funkcioner koji je želeo da ostane anoniman naglašavajući da će tema Kosova biti glavna spoljnopolitička tema razgovora trojke EU s Lavrovom u ponedeljak veče u Luksemburgu. Trojku EU će predvoditi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i predsedavajući Saveta ministara nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.

I prištinska štampa je dala značajan publicitet poseti Lavrova Beogradu, ističući da je on ponovio da Moskva ne podržava predlog Ahtisarija, kojim se Kosovu daje kontrolisana nezavisnost, i da zahteva nastavak razgovora Beograda i Prištine. Oglasili su se i politički predstavnici kosovskih Srba, pozdravljajući značajne stavove Lavrova.

Poseta ruskog ministra Beogradu predstavlja snažnu podršku stavovima Srbije u pregovaračkom procesu o statusu Kosova i Metohije, ocenili su beogradski analitičari. Analitičar Nove srpske političke misli Branko Radun ocenio je da je poseta Lavrova Srbiji jasan signal da je Rusija odlučna u nameri da ne dozvoli da se "izgura kosovska nezavisnost". Radun je naglasio da su svojim stavovima i izjavama Rusi obavezali pre svega sebe, ali i Srbiju da ostane dosledna i da ne popusti pod pritiscima.

Radun, ipak, smatra da Rusija, svojim istupima prema kosovskom problemu želi, pre svega, da pokaže svoju snagu i odlučnost i značaj na međunarodnoj sceni.

Politički analitičar Zoran Stojiljković ocenio je da Rusija sebi ostavlja manevarski prostor da odluči da li će uložiti veto u Savetu bezbednosti UN. "Radi se o nečemu što nagoveštava stav Rusije o rezoluciji o Kosovu i Metohiji, ali to još nije gotova stvar", rekao je Stojiljković istakavši da Rusija sebi ostavlja "manevarski prostor", koji će verovatno biti širi od teme Kosova i inoviranog predloga rezolucije, zadržavajući pravo da odluči da li će uložiti veto.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Okupljanje Srba 26. i 27. aprila na prelazu Jerinje

Srbi prognani sa Kosova i Metohije masovno će se okupiti 26. i 27. aprila na graničnom prelazu Jerinje, povodom dolaska Misije Saveta bezbednosti UN u južnu srpsku pokrajinu, rečeno je juče u Beogradu na konferenciji za novinare Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta.

Predsednik SNV-a Milan Ivanović je objasnio da je reč o inicijativi velikog broja raseljenih i prognanih, njih oko 10.000, koji će se okupiti na administrativnoj liniji Donje Jerinje, na putu Raška–Kosovska Mitrovica da bi pokazali da situacija na Kosovu nije ružičasta kao što piše u izveštaju administracije Kfora i UNMIK-a. "Po našim podacima nije vraćen nijedan procenat prognanih Srba i pripadnika nealbanskih etničkih zajednica za osam godina", rekao je Ivanović, napominjući da je "na čelu misije čovek iz zemlje koja je za nezavisno Kosovo". On je pozvao misiju da poseti srpske enklave na Kosovu i Metohiji i da se na licu mesta uveri u težak život i beznadežni položaj Srba, naglasivši da je kompromis jedina mogućnost rešavanja problema u interesu svih.

Srbi žele da upoznaju misiju sa problemima života u pokrajini tokom proteklih osam godina da bi se uverila u kršenje Rezolucije SB UN 1244, rekao je potpredsednik Asocijacije udruženja Srba prognanih sa Kosmeta Goran Savović.

Ukazujući na to da je okupljanje plod demokratske, građanske inicijative, on je izrazio spremnost Srba na povratak na Kosovo, ukoliko bi bili oslobođeni njihovi stanovi, kuće i zemlja.

Direktor preduzeća "Površinski kopovi" u Obiliću Dragan Radaković je rekao da je demokratsku i građansku inicijativu za okupljanje na Jerinju podržalo i 8.000 radnika Elektroprivrede Kosova, podsetivši da se na Kosovu nalazi 14,7 milijardi tona uglja, odnosno da se 76 odsto od te rude u Srbiji nalazi na Kosovu.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Anonimni izvori zveckaju oružjem

Sjedinjene Države i Rusija kreću se u pravcu sukoba u Savetu bezbednosti UN zbog plana kojim se otvaraju vrata za nezavisnost Kosova, objavila je juče američka agencija Asošiejted pres, samo dan pošto je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov iz Beograda poručio da je plan Martija Ahtisarija propao.

Agencija navodi da je reč o diplomatskom ćorsokaku, koji bi mogao da pokrene novo nasilje u pokrajini i dodaje da Vašington insistira na rezoluciji Saveta bezbednosti koja bi, kako se nada, dovela do brzog odvajanja Kosova od Srbije.

Asošiejted pres se poziva na anonimni izvor iz vlasti u Beogradu koji tvrdi da su Rusi Beogradu predložili da prebaci oko 200 svojih vojnika i policajaca u severni deo Kosova naseljen Srbima, za slučaj da neke zemlje priznaju Kosovo bez saglasnosti Saveta bezbednosti. U istoj vesti citira se i anonimni zapadni diplomata, koji upozorava kako bi zapadne trupe stacionirane na Kosovu morale da na "srpski upad" reaguju silom.

-----------------------------------------------------------

Gutenberg protiv američke žurbe

Jedan od vodećih poslanika Bundestaga i glavnih spoljnopolitičkih eksperata u stranci nemačke kancelarke Angele Merkel Karl Teodor Gutenberg upozorio je juče SAD da bi unilateralno priznanje nezavisnosti Kosova bila veoma loša ideja. U intervju za "Internešenel herald tribjun", Gutenberg je reagovao na reči Nikolasa Bernsa da će Amerikanci da predlože rezoluciju čije bi usvajanje u Savetu bezbednosti omogućilo da one zemlje koje to žele priznaju Kosovo i upozorio da bi "američka žurba" sa priznanjem dovela da ozbiljnih podela u transatlantskim odnosima, kao i da bi jedan od rezultata bilo negativno "stvrdnjavanje" ruskog stava u Savetu bezbednosti UN. Gutenberg smatra da je kosovski proces upravo sada "u naročito delikatnoj fazi". List dodaje da Nemačka nije zaboravila da je nemačko jednostrano priznanje Hrvatske izazvalo velike podele unutar Evropske unije, ali i da je, po mišljenju mnogih analitičara, ubrzalo krvavi raspad bivše Jugoslavije i gurnulo celi region u rat. "Moramo stalno imati na umu da je EU preuzela ključnu odgovornost za budućnost Kosova. Prema tome, Vašingtonu bi bilo najbolje da postupa isključivo u najbližoj konsultaciji sa Evropljanima po pitanju pravnog statusa Kosova, kako bi Ahtisarijev plan uspeo u Savetu bezbednosti UN".