Србија увек у срцу

„У једном моменту озбиљно сам размишљао да оставим фудбал. Размишљао сам: доста је било, имам 34 године. Од маја прошле године имао сам две озбиљне операције, многе непроспаване ноћи. Али када сам 18. децембра почео поново да тренирам, више нисам размишљао о болу, све је одједном престало и поново ми се вратила жеља да играм. Победио сам уз помоћ породице, која је увек била уз мене, и уз помоћ саиграча, пријатеља, људи из клуба који су веровали у мене, давали ми плату иако нисам одиграо ниједан минут у протеклих девет месеци”, каже у једном даху Дејан Станковић, један од најбољих играча са нашег подручја и дугогодишњи играч миланског Интера.

Одавно Деки није дао ниједан интервју јер, како каже, није имао шта да каже. Сада, после повратка на терен, јер је недавно одиграо петнаестак минута против Кјева, поново је актуелизован и његов повратак у репрезентацију.

Какав је осећај поново се вратити на терен?

Желео сам бар још једну утакмицу да одиграм за Интер. Моја тренутна могућност није на нивоу жеље, добро знам да ми је потребно још утакмица да будем прави. Ипак, атмосфера на трибинама била је сјајна, добродошлица такође. Имао сам осећај као да поново дебитујем за Интер. Емоције су прорадиле.

Пауза од девет месеци је ипак дуга, да ли је постојао страх?

Страх увек постоји, то је и нормално. Али никако нисам могао да замислим живот без фудбала. Скоро двадесет година сам у ритму тренинга и утакмица, а онда одједном девет месеци без иједног тренинга. У најтежим тренуцима сетио сам се тенисера Рафе Надала који је често умео да каже: „Ја сам најсрећнији када играм тенис.” Тако је и самном. Нисам желео да се предам, оставићу фудбал када ја одлучим а не неко други. Имам уговор до 2014. и каријеру желим да завршим у Интеру.

Да ли има истине у причама о вашем евентуалном повратку у Звезду?

Увек сам био Звездино дете. Звезда је институција, са њом не смеш да се играш. Сигурно је да пролази кроз тежак период, ко зна, можда једног дана будем тренер, директор, председник. А да се вратим да играм, то није реално, али једну ревијалну утакмицу, зашто да не. Звезди су у овом тренутку потребни ратници.

Шта мислите о нашој репрезентацији?

Екипа састављена од младих фудбалера је нешто са чим треба да се поносимо. Види се потенцијал. Међутим, као и обично, немамо стрпљења. Када би ова репрезентација могла мало да удахне, где би нам био крај. Свидела ми се игра у свим мечевима осим у Скопљу, где смо скроз подбацили.

Колико је реално да се вратите и помогнете у квалификацијама за светско првенство у Бразилу?

Не можете ни да замислите колико волим дрес и Србију. Срео сам се са селектором у Милану, разговарали смо и о томе. Ипак, ја морам да будем задовољан својом формом. До 22. марта има још времена, ако будем одиграо још неколико утакмица, ако будем сто посто спреман – све је могуће. У сваком случају, хвала селектору на поверењу. Никада нисам јурио број наступа у репрезентацији, нити ме је трака занимала.

Колико стварно можете да помогнете репрезентацији с обзиром на дугу паузу?

Могу да донесем искуство и мирноћу. Не верујем да ће у Загребу бити наелектрисана атмосфера као 1999. када смо играли квалификације за европско првенство. Пре бих рекао да се ван терена прави вештачка атмосфера. Не плашим се Хрвата, али према њима морамо да имамо респект јер то заслужују.

Да ли осећате неку обавезу према Михајловићу с обзиром на то да те је први прихватио када си дошао у Италију?

Мој однос са Синишом Михајловићем је нешто посебно, познато је да крштава моју децу. Не осећам никакву обавезу, немам коме шта да враћам. Ако будем одлучио да се вратим, биће то искључиво због грба и Србије.

Какав сте однос, као млад играч, гајили према старијим играчима?

Гледао сам у њих као у богове. Увек сам био спреман да послушам савете старијих играча. Са многима од њих данас сам велики пријатељ.

Шта би за Србију пред меч са Хрватском значио повратак Немање Видића?

Најбољи дефанзивац у последњих десет година. Ако бисмо мојим повратком били јачи за 20 посто, онда бисмо са Видићем били бар јачи за 80 посто. Од њега искључиво зависи да ли ће се вратити у репрезентацију.

Колико је певање и аплаудирање химне важно за фудбалере?

Знам химну Србије и радо је певам. Ипак, не знам да ли бих могао да аплаудирам. Када сам играо у Загребу 1999. нисам ни чуо химну.

Некада сте заједно играли са Балотелијем који се недавно вратио у Милан.

Не бих желео да коментаришем његов повратак.

Много сте научили од Роберта Манчинија. Какав је ваш однос са њим?

Чујемо се сваке две недеље. Звао ме је пре неки дан и питао ме када ћу се напокон вратити на терен. Велики човек и сјајан тренер, пријатељ за сва времена.

----------------------------------------------

О тројном састанку у Јужној Африци

После дебакла у Јужној Африци много се говорило о неуспеху. Недавно је председник ФСС Томислав Караџић рекао да се бивши селектор Антић тајно састајао са групом играча и да су му „радили иза леђа”.

– Заиста нисам разумео Караџићеве речи. Ваљда је нормално да се уочи важне утакмице каква је била против Аустралије разговара са мистером. Пре тога имали смо стотине састанака, једна нормална прича, разговарали смо и о премијама. Седели смо у холу, говорили о важности меча и никоме нисмо причали иза леђа – тврди Станковић.

----------------------------------------------

Вечера са Штимцем и Бокшићем

Дејан Станковић је један од најомиљенијих фудбалских ликова са ових простора, неко коме се искрено верује, неко ко шири пријатељства и изван граница Србије. Недавно се у Милану срео са Бокшићем и Штимцем.

– Да, били смо на вечери, разговарали смо о фудбалу, ништа лично. То је било негде у августу, пре почетка квалификација, после тога су ме одвезли до хотела где је Интер био у карантину.