Уметници инспирисани "Петим парком"

Истакнути уметници Опере, Балета и Драме, архитекте, урбанисти и многи посленици културе захтевају да под кровом новог центра визуелних уметности на Тргу Републике буду изграђени сцена и гледалиште за Оперу, уместо на Ушћу, како то предлажу градски челници. Вишегодишњу борбу за изградњу Опере у центру града учесници јучерашње трибине у Народном позоришту су поистоветили са грађанским протестом у "Петом парку".

На овакав предлог их је, како су објаснили, подстакао интервју Горице Мојовић, помоћнице градоначелника, (објављен пре неколико месеци у "Политици") у коме је најавила да ће се градска галерија, односно центар визуелних уметности простирати на 23.000 квадрата. Та грандиозна квадратура, сагласни су учесници трибине, побија све досадашње аргументе градских челника да на Тргу Републике нема довољно простора за оперску кућу.

Живан Сарамандић, оперски певач, пита зашто при одлучивању није организована јавна расправа, или консултован будући корисник, струка или шира јавност.

– Опера није градска кућа, већ национална, па стога о њеној судбини треба да одлучују републичке институције. Пуну подршку нам је пружио Борис Тадић, председник Републике. Примио нас је и Милош Алигрудић, у име премијера Војислава Коштунице. Поставља се низ питања: ко ће да доведе сваке вечери најмање 1.000 људи у Оперу на Ушћу, ко ће да пере прозоре на тој грдосији од 50.000 квадрата и ко ће да је опслужује? У објекту од 23.000 квадрата на Тргу Републике, поред галерије за коју је намењено 8.000 квадрата и те како има места за Оперу и Балет, што надлежни упорно одбијају. Овакво вођење послова показује безобзир према интересима и потребама Народног позоришта као врхунске установе културе Србије – истакао је Сарамандић.

Синиша Ковачевић, драмски писац, пита одакле право градској влади да подиже републичку институцију у врбацима. Он подсећа да Народно позориште чине врхунски кројачи, који су једини у стању да сашију хаљину из 18. века, мајстори, који могу без проблема да направе феноменалну имитацију намештаја из времена Луја 14, а уметници су само врх те пирамиде, па пита: ко ће да ради у тој новој опери на Ушћу?

– Ако хоћемо да успемо у овом науму, једини начин је да се ухватимо за руке када дођу багери и бранимо Трг Републике – каже драмски писац.

Ништа се, међутим, неће променити, сматра Добрила Стојнић, члан ансамбла Народног позоришта, док се културна јавност Србије не подигне на ноге. До тада их, каже, нико озбиљно неће схватити. Зато предлаже да уметници одрже концерт на Тргу Републике и упуте апел светским оперским кућама за помоћ.

Архитекте и урбанисти су се осврнули на конкурс за градску галерију, расписан пре неколико година. Према њиховом мишљењу, јавно надметање идеја није могло да буде спроведено без регулационог плана и урбанистичких услова.

Бранко Бојовић, архитекта, указује да је за сцену и гледалиште потребно изградити неколико хиљада квадрата, док би Опера користила технички блок Народног позоришта у коме су смештени кројачи, обућари, столари и читава администрација.

– Подсетићу да су људи из Музеја савремене уметности у време прошлогодишњих поплава износили слике на други спрат. Зграда Опере мора да има велико подземље, које би било изграђено на мочварном земљишту. Идеја о Опери на Ушћу је лансирана пре три године, али од тада није урађена ни провера локација ни програм. Суштинско питање је: зашто мандатна градска власт одређује локацију за градску оперу и зашто се Министарство културе не умеша у свој посао? – каже Бојовић.

Борбу уметника архитекта Михаило Митровић, као и већина учесника трибине, поистовећује са борбом становника Звездаре за очување "Петог парка". Према његовом мишљењу, није реч о чарки, већ о озбиљној борби грађана, односно уметника за своја права и поштовање часног дијалога.

– "Пети парк" симболише покушај да зауставимо безумне људе који не размишљају о интересу својих грађана. Требало би све учинити да се на Тргу Републике не понови "Пети парк". Озбиљни градоуправљачи би требало да уваже глас грађана и учине све, јер се власти смењују, а грађани остају –сматра Митровић.

Урбанистички планови нису свети. Они су, према речима архитекте Александра Миленковића, подложни променама. Свуда у свету, додаје он, ако нешто хоћете да градите морате прво да питате првог комшију. Уколико ваша замишљена грађевина њему смета, нећете добити грађевинску дозволу.

Изградњу Опере на Тргу Републике подржали су Радмила Бакочевић, Влада Величковић, Константин Костјуков, Стојан Максимовић, Оливер Њего, Лидија Пилипенко, Миодраг Протић, Мира Ступица, Слободан Турлаков, Марија Црнобори, Милош Шобајић и многе друге јавне личности.